Piše se ne bi li.

Izraz ne bi li koji znači da bi, s namerom da, piše se rastavljeno: Otišao je na put ne bi li razbistrio glavu.
Odrična rečca ne piše se odvojeno od glagola u ličnom obliku.
I upitna rečca li se piše  odvojeno kada je povezana sa glagolom.

U izrazu Jadni ne bili! koji znači ne želim da te snađe neka nesreća; pazi da ti se nešto loše ne dogodi, oblik bili je radni glagolski pridev od glagola biti.

Piše se u korist.

Izraz u korist (nekoga, nečega ili nečemu) koji znači u prilog (nekoga ili nečega), odnosno dajući za pravo (nekome ili nečemu), kao i izrazi na korist ili od koristi (nekome ili nečemu) koji znače koristiti, pomagati (nekome ili nečemu), pišu se rastavljeno.

Piše se Dejan Ćupurdija.

Lično ime uvek dolazi ispred prezimena.
Obrnuto se primenjuje samo u spiskovima, gde je neophodno zbog azbučnog reda.

Piše se tatar-biftek.

I sos i biftek dobili su ime po Tatarima.

Tatari su pripadnici turkijskog naroda naseljeni uglavnom u Rusiji gde su se doselili u 13. veku sa Mongolima.

Naziv za taj narod stigao je u istočnoevropske jezike preko persijskog i turskog u obliku Tatari (bez r) pa i naziv za biftek nema r: tatarski ili tatar-biftek.

U zapadnoevropskim, prevashodno romanskim jezicima turski nazivi tatar (glasnik, kurir na brzom konju) i Tatari došli su pod uticaj već postojeće latinske reči tartarus (pakao) i tako su Tatari postali Tartari (narod iz pakla).
Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke razlikuje tatarski, odnosno tatar-biftek i tartar sos (od francuskog sauce tartare). Naziv sosa smo primili od Francuza pa je u njemu ostalo ono pakleno r iz tartara. To je prvi sos koji je imao krupno seckane sastojke za razliku od uobičajenih francuskih sosova fine, glatke teksture pa je dobio ime po divljim, varvarskim Ta(r)tarima.

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.

Poskupeti znači postati skup, skuplji: Roba je poskupela.

Poskupiti znači učiniti skupljim ili skupim, dići cenu čemu: Suša će poskupiti povrće.

Piše se nebrojeno.

Prilog nebrojeno koji znači vrlo mnogo, bezbrojno, bezbroj, javlja se samo u obliku sa e: nebrojeno puta.

U Rečniku SANU i šestotomnom Rečniku Matice srpske postoje pridevi nebrojan-nebrojna-nebrojno i nebrojen-nebrojena-nebrojeno ali se prvi (nebrojan) upućuje na drugi (nebrojen): nebrojna sila, nebrojne duše, nebrojni narod, nebrojno blago; nebrojeno blago, nebrojene takse, nebrojeni ljudi, nebrojeni običaji.

Piše se proletarijat.

Proletarijat je jedna od dve osnovne klase kapitalističkog društva, klasa proletera.
Od latinskog proletarius (građanin koji nema ništa osim potomstva (proles)) i francuskog prolétariat.
Pripadnik proletarijata je proleter, od francuskog  prolétaire (čita se proleter).

Piše se virusolog.

Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke beleži imenice virus, virusologija i virusolog, kao i prideve virusni i virusološki. I Medicinski leksikon beleži samo imenicu virusologija. 
Naš referentni institut Torlak bavi se virusologijom, vakcinama i serumima, na Medicinskom fakultetu postoji Laboratorija za virusologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine ima Centar za virusologiju itd.
U trećem dopunjenom izdanju Leksikona stranih reči i izraza, objavljenom posle smrti M. Vujaklije, zabeležena je imenica virologija, ali je nema ni jedan drugi normativni rečnik srpskog jezika, kao ni odrednicu virolog ili pridev virološki.

Piše se koronavirus.

Opšte ime za grupu virusa, odnosno rod, piše se spojeno: adenovirus, enterovirus, retrovirus, rotavirus, pa i koronavirus, odnosno koronavirusi.
Ime su dobili po obliku koji podseća na venac (latinski corona).
Koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19) izaziva virus iz grupe koronavirusa
SARS-CoV-2, ranije poznat po prelaznom nazivu 2019-nCoV.

Virus izazivač konkretne bolesti piše se odvojeno: HIV virus ili virus HIV-a, ebola
virus ili virus ebole, virus morbila (malih boginja), virus gripa i sl.

Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra
da bi trebalo pisati virus korona jer se radi o atributivnoj konstrukciji, a
u njima širi pojam dolazi ispred užeg.

Piše se izlažu.

Prezent glagola izlagati, koji je nesvršeni prema izložiti, glasi: izlažem-izlažeš-izlaže-izlažemo-izlažete-izlažu. Ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak trećeg lica množine je -u: ja izlažem, a oni izlažu.
Glagolski prilog sadašnji glasi izlažući, a ne *izlagajući jer se dobija tako što se nastavak -ći doda na treće lice množine prezenta: izlažu+ći=izlažući.