Piše se i jedno i drugo.

Drugi deo složenice -saur(us) nastao je od grčke reči sauros (σαῦρος), preko novolatinskog saurus što znači gušter: dinosaur(us), tiranosaur(us), ceratosaur(us), albertosaur(us), argentinosaur(us), megalosaur(us), stegosur(us), haplokantosaur(us), brahiosaur(us) i sl.
U množini: dinosauri i dinosaurusi, tiranosauri i tiranosaurusi, ceratosauri i ceratosaurusi i dalje.
Imena iz latinskog i grčkog preuzimamo tako što im odbacimo nastavak -us, odnosno -os. Od ovog pravila postoji i veliki broj izuzetaka kako kod jednosložnih i dvosložnih (patos, logos, haos, kosmos; bonus, virus, sinus, rebus), tako i kod višesložnih reči (diskobolos, abonos, mikrokosmos, makrokosmos; abortus, asparagus, inkubus, kumulonimbus).
Rečnik SANU, jednotomni Rečnik Matice srpske, Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke daju oblike -saur i -saurus kao ravnopravne. Rečnik jezičkih nedoumica I. Klajna daje prednost oblicima koji se završavaju na -saur, dok šestotomni Rečnik Matice srpske daje samo oblike na -saur.

Piše se parking-mesto.

Prvi deo polusloženice parking-, u pridevskoj službi, koji znači onaj koji se odnosi na parking, koji je namenjen za parking, za parkiranje, piše se sa crticom: parking-prostor, parking-zona, parking-sat, Parking-servis i sl.

Piše se merno-regulaciona.

Npr. stanica, oprema ili tehnika.
Pridev merno-regulacioni, merno-regulaciona, merno-regulaciono piše se polusloženički, sa crticom, jer se njegove sastavnice, pridevi merni i regulacioni, nalaze u naporednom odnosu.

Piše se pilot-projekat.

Isto i pilot-emisija, pilot-izdanje, pilot-istraživanje, pilot-proizvodnja i sl.
Spojevi u kojima se prva reč (imenica) oseća kao zamena za pridev (kakav projekat, kakvo izdanje, kakvo istraživanje, kakva proizvodnja) pišu se polusloženički, sa
crticom.

Piše se Igorov.

Prisvojni pridev od muškog imena Igor (ruskog porekla, verovatno od staroskandinavskog Ingvarr) glasi Igorov-Igorova-Igorovo-Igorovi-Igorove-Igorova.
Sufiks -ov se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava nenepčanim suglasnicima (kakav je r), a sufiks -ev se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava prednjonepčanim suglasnicima (j, lj, nj, đ, ć, dž, č, ž, š).
Isto i: borov, lovorov, javorov, sumporov, senatorov, lektorov, direktorov, doktorov, Amorov i sl.

Piše se pasta.

Od italijanskog pasta; i polugusta masa koja služi kao sredstvo za čišćenje (zubna pasta, pasta za cipele) i vrsta testenine u obliku rezanaca.
U Velikom rečniku stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke oblik pašta se upućuje na paštašuta (italijanski pasta asciutta), suvo testo, kao kulinarski pokrajinski izraz za makarone, špagete, rezance i sl. s prelivom od paradajza, mesa itd. i struganim sirom.

Piše se Černobilj.

Od ukrajinskog Čornobilь i ruskog Černobыlь, Černobilj je grad u Ukrajini poznat po nuklearnoj katastrofi iz 1986.
O toj nesreći je snimljena i istoimena serija 2019. godine.

Piše se srčani zalistak.

Tkivo u vidu lista koje zatvara neki otvor u organizmu naziva se zalistak: grleni zalistak ili srčani zalistak. Zalistak je takođe i listić na lisnoj dršci, zaperak, kao i pljosnata morska riba, list. T iz nominativa jednine gubi se u svim oblicima reči osim u genitivu množine pa imamo: oštećenje srčanog zaliska, na srčanom zalisku ili srčani zalisci ali hirurgija srčanih zalistaka.
Zalizak je deo kose i brade koji se spušta od obraza ispred uva, zuluf ili ćelavi i neobrasli deo na obe strane čela koji zalazi u kosu ili zalizani, začešljani uvojak kose.
Ni u njegovoj promeni po padežima nema t, pa je većina oblika ista kao i oblici imenice zalistak: zaliska, zalisku, zaliskom, zalisci i sl. Genitiv množine glasi zalizaka: opadanje kose dovodi do pojave zalizaka.

Piše se tuniska.

Stanovnici Tunisa su Tunišani, Tunišanin i Tunišanka.
Pridev je tuniski-tuniska-tunisko: Beograd je dobio Tunisku ulicu.
Raniji naziv je bio Tunizija, od francuskog Tunisie, pa su etnici Tunižanin i Tunižanka izvedeni iz njega. Od sticanja nezavisnosti stanovnici Tunisa svoju zemlju zovu Tunis pa su etnici izvedeni iz tog naziva Tunišanin i Tunišanka.

Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog aquae ductus, aqua voda i ducere voditi, vod, akvadukt ili akvedukt je zidani kanal, u vidu mosta, za dovod vode za piće; stari rimski vodovod.
Rečnik SANU i jednotomni Rečnik Matice srpske imaju samo odrednicu akvadukt, dok Veliki rečnik stranih reči I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke imaju samo odrednicu akvedukt, dok uz akvadukt stoji da je nepravilno. Šestotomni Rečnik Matice srpske daje obe odrednice kao ravnopravne akvadukt=akvedukt.