Piše se uglas.

Prilog uglas koji znači glasno, naglas; svi odjednom, u jedan glas (govoriti, vikati i sl.) piše se spojeno.

Piše se diklofenaka.

Samoglasnik a koji se nekad pojavljuje a nekad izostaje u različitim oblicima iste reči naziva se nepostojano a. Kod imenice diklofenāk nema uslova za pojavljivanje nepostojanog a. Isto kao i kod imenica junāk, godišnjāk, ribnjāk, petāk kod kojih je a u nastavku -āk dugo. Genitiv ovih imenica glasi junaka, godišnjaka, ribnjaka ili petaka kao i diklofenaka.

Kad bi a iz nastavka -ak bilo kratko kao kod imenica početak, ostatak, letak, dodatak i sl., genitiv bi bio bez a: početka, ostatka, letka, dodatka i sl.

Piše se vizualizovati.

Normativni rečnici srpskog jezika neke oblike daju samo sa osnovom vizual- (od latinskog visual): vizualizovati (učiniti vidljivim; predočiti vizuelno (slikom, tablom, grafikonom i sl.)), vizualizovanje (glagolska imenica od vizualizovati), vizualizacija (sposobnost da se nešto predstavi ili zamisli u slikama), vizualista (vizuelni tip čoveka).

Druge nalazimo  i sa osnovom vizuel- (od francuskog visuel)  i sa osnovom vizual-, uz napomenu da su oblici sa e bolji ili običniji: vizuelan (uz vizualan), vizuelno (uz vizualno) ili vizuelnost (uz vizualnost).

Piše se ne bi li.

Izraz ne bi li koji znači da bi, s namerom da, piše se rastavljeno: Otišao je na put ne bi li razbistrio glavu.
Odrična rečca ne piše se odvojeno od glagola u ličnom obliku.
I upitna rečca li se piše  odvojeno kada je povezana sa glagolom.

U izrazu Jadni ne bili! koji znači ne želim da te snađe neka nesreća; pazi da ti se nešto loše ne dogodi, oblik bili je radni glagolski pridev od glagola biti.

Piše se u korist.

Izraz u korist (nekoga, nečega ili nečemu) koji znači u prilog (nekoga ili nečega), odnosno dajući za pravo (nekome ili nečemu), kao i izrazi na korist ili od koristi (nekome ili nečemu) koji znače koristiti, pomagati (nekome ili nečemu), pišu se rastavljeno.

Piše se Dejan Ćupurdija.

Lično ime uvek dolazi ispred prezimena.
Obrnuto se primenjuje samo u spiskovima, gde je neophodno zbog azbučnog reda.

Piše se tatar-biftek.

I sos i biftek dobili su ime po Tatarima.

Tatari su pripadnici turkijskog naroda naseljeni uglavnom u Rusiji gde su se doselili u 13. veku sa Mongolima.

Naziv za taj narod stigao je u istočnoevropske jezike preko persijskog i turskog u obliku Tatari (bez r) pa i naziv za biftek nema r: tatarski ili tatar-biftek.

U zapadnoevropskim, prevashodno romanskim jezicima turski nazivi tatar (glasnik, kurir na brzom konju) i Tatari došli su pod uticaj već postojeće latinske reči tartarus (pakao) i tako su Tatari postali Tartari (narod iz pakla).
Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke razlikuje tatarski, odnosno tatar-biftek i tartar sos (od francuskog sauce tartare). Naziv sosa smo primili od Francuza pa je u njemu ostalo ono pakleno r iz tartara. To je prvi sos koji je imao krupno seckane sastojke za razliku od uobičajenih francuskih sosova fine, glatke teksture pa je dobio ime po divljim, varvarskim Ta(r)tarima.

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.

Poskupeti znači postati skup, skuplji: Roba je poskupela.

Poskupiti znači učiniti skupljim ili skupim, dići cenu čemu: Suša će poskupiti povrće.

Piše se nebrojeno.

Prilog nebrojeno koji znači vrlo mnogo, bezbrojno, bezbroj, javlja se samo u obliku sa e: nebrojeno puta.

U Rečniku SANU i šestotomnom Rečniku Matice srpske postoje pridevi nebrojan-nebrojna-nebrojno i nebrojen-nebrojena-nebrojeno ali se prvi (nebrojan) upućuje na drugi (nebrojen): nebrojna sila, nebrojne duše, nebrojni narod, nebrojno blago; nebrojeno blago, nebrojene takse, nebrojeni ljudi, nebrojeni običaji.

Piše se proletarijat.

Proletarijat je jedna od dve osnovne klase kapitalističkog društva, klasa proletera.
Od latinskog proletarius (građanin koji nema ništa osim potomstva (proles)) i francuskog prolétariat.
Pripadnik proletarijata je proleter, od francuskog  prolétaire (čita se proleter).