Piše se i jedno i drugo.

Normativisti daju prednost obliku božja. Malim slovom: bož(i)ji čovek, kraljevstvo bož(i)je, bož(i)ja volja, reč bož(i)ja, pod bož(i)jom kapom, iza bož(i)jih leđa.
U tekstovima koje izdaje crkva Bož(i)ja se piše velikim slovom.

Piše se 2012-2013.

Primaknuta crta piše se obavezno između brojeva napisanih ciframa sa značenjem predloga do. Može i od 2012. do 2013. ali ne može od 2012–2013. Ako se napiše predlog od onda se mora napisati i predlog do. Ne može ga zameniti primaknuta crta. U vezama u kojima makar jedan od članova ima unutrašnju belinu piše se odmaknuta crta: 1. I 2013 – 31. III 2013.

Piše se i jedno i drugo.

Piše se naknadno.

Naknadno je prilog koji znači kasnije, docnije: pozvao ih je naknadno.
Pridev je naknadni-naknadna-naknadno.

Piše se i jedno i drugo.

Kraj telefona i pored telefona znače kraj/pored telefonskog aparata a na telefonu ne znači na aparatu nego na telefonskom sistemu.

Piše se i jedno i drugo.

Na mnogo načina je partitivna sintagma koju čine prilog za količinu mnogo i imenica u obliku partitivnog genitiva sa predlogom na. Prilog je glavna reč a imenica je zavisni član. Ali na planu značenja važnija je imenica: ima mnogo načina, na koliko načina, na mnogo različitih načina. Kad je imenica centar sintagme prilog, pridev ili zbirni broj se slažu sa njom u rodu, broju i padežu i dobijemo: na taj način, na isti način, na svaki mogući način, na sve moguće načine, na mnoge načine, od mnogih načina izabrao je onaj pravi. Mnoge nije prilog nego pridev mnogi-mnoge-mnoga.

Piše se hramlje.

Iako većina narodnih govora nema h treba ga pisati i izgovarati gde mu je po etimologiji mesto: hleb, hrana, hrast, mahati, dah, krah, prah, tih, smeh, hvala, shvatiti, uhvatiti, mladih...

Piše se i jedno i drugo.

Oblik sa glasom h i bez njega su dubleti.
Izrazi (h)alal ti vera i (h)alal ti ćufte znače svaka ti čast, bravo, čestitam.

Piše se mažen.

Od glagola (raz)maziti trpni glagolski pridev je (raz)mažen, imenica je maženje. Pridev je mazan-mazna-mazno-mazni-mazne-mazna a dete kome se sve čini po volji je maza.

Piše se koliko-toliko.

Udvojeni prilozi pišu se sa crticom: kad-tad, kako-tako, ovde-onde, tamo-amo, ovamo-onamo, gore-dole, zbrda-zdola, levo-desno, napred-nazad, manje-više, brže-bolje, danas-sutra.