Piše se i jedno i drugo ali je bolje ovseni.

Rečnik SANU beleži oba prideva i ovsani i ovseni ali ovsani upućuje na ovseni kao bolji: ovseno brašno, ovsena kaša, ovsena slama, ovseni hleb.

Piše se potforum.

Kada se zvučno d nađe ispred bezvučnog f ono se jednači po zvučnosti sa njim i prelazi u svoj bezvučni par t: potfolder, potfond, potformula, potfajl, potfasadna roletna i sl.
Pod- je prefiks slovenskog porekla i on učestvuje u jednačenju suglasnika po zvučnosti uz neke izuzetke.
Izuzetak su reči koje počinju sa s i š (podseći, podšišati) i reči koje počinju sa t
(podtačka, podtip, podtekst) kod kojih ne dolazi do jednačenja po zvučnosti.

Piše se i jedno i drugo ali je bolje indonezijski.

Stanovnici Indonezije su Indonežani, Indonežanin i Indonežanka.
Rečnik SANU beleži oba prisvojna prideva ali indonežanski upućuje na indonezijski kao bolji.
Isto važi i za Polineziju, Melaneziju, Mikroneziju i Maleziju.

Piše se prianjati.

Glagol prianjati, nesvršeni prema svršenom prionuti koji znači sasvim se pripiti, priljubiti se ili svojski, svim silama početi nešto raditi, pristupiti nekom poslu, složenica je nastala od prefiksa pri- i onuti od starijeg onǫti (dobijeno od praslovenskog jęti, uzeti).
Kada se na spoju složenice nađu samoglasnici i i a, između njih se ne piše j, iako se u govoru čuje.
Isto i prianjanje.

Piše se resursa.

Genitiv množine od imenice rèsurs glasi rȅsӯrsā sa dugim u i dugim a: očuvanje domaćih resursa, eksploatacija svetskih resursa i sl.
Isto i kȍnkӯrsā (od kònkurs), dȉskӯrsā (od dѝskurs) ili rȁkӯrsā (od ràkurs).
Grupa rs se kod stranih reči ne razbija nepostojanim a.

Piše se ne valja.

Odrična rečca ne piše se odvojeno i od glagola váljati (pomerati prevrtanjem, okretanjem, kotrljati) i od glagola vàljati (biti od vrednosti, biti dobar za upotrebu, korisno služiti): ne valjam, ne valjaš, ne valja, ne valjamo, ne valjate, ne valjaju.
Izraz nešto se iza brda valja znači nešto se neminovno približava, sprema se (obično neko zlo), a izraz ne valja ti posao znači loše radiš, grešiš što tako radiš.

Piše se Lepenski Vir.

Piše se sosovi.

Jednosložne imenice koje se završavaju na s (kos, los, bos, štos, sos) dobijaju u množini umetak -ov ispred padežnog nastavka: kos-kosovi, los-losovi, bos-bosovi, štos-štosovi, sos-sosovi.
Ponekad se posle s može javiti i umetak -ev, kao kod imenice nos koja u množini glasi nosevi, uz nosovi.
Izraz biti/naći se u sosu znači biti u nevolji, neprilici.

Piše se i jedno i drugo.

Imenice čija se osnova završava na dva ili tri suglasnika grade genitiv množine na dva načina: umetanjem nepostojanog a i završnim dugim a (šifara) ili dugim i bez vokalizacije nepostojanog a (šifri). Neke imenice ženskog roda imaju u genitivu množine dubletne nastavke: šifri i šifara.

Piše se i jedno i drugo.

Za oba oblika postoji jezičko opravdanje, ali bi bilo bolje upotrebljavati oblik šifarnik jer za njega postoji više potvrda u jezičkim priručnicima.
Na osnovu šifr- dodaje se sufiks -nik, pa se u suglasničku grupu -frn-, koja je teška za izgovor, umeće nepostojano a i dobijamo šifarnik. Isto i u šifarski, pridev zabeležen u Rečniku Matice srpske, ili cifarnik i cifarski (dobijeno na isti način kao šifarnik i šifarski) od cifra, takođe zabeleženo u Rečniku Matice srpske i Pravopisnom rečniku M. Šipke.
Od osnove šifr- grade se imenice, pridevi i glagoli: (de)šifrant, (de)šifrovanje, šifriranje, šifrantski, (de)šifrovati, odnosno, šifrirati, sve potvrđene u Rečniku Matice srpske. Oblik šifrarnik se može dobiti od osnove šifr- nastavcima ar i -nik.