Piše se srednjovekovni.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica srednjo- označava sredinu onoga što označava drugi deo složenice (izuzimajući sredinu između nisko i visoko za šta se upotrebljava oblik srednje-): srednjovekovan-srednjovekovna-srednjovekovno-srednjovekovni-srednjovekovne-srednjovekovna, srednjovizantijski-srednjovizantijska-srednjovizantijsko, srednjovisokonemački, srednjoročni, srednjodometni.

Piše se prednjonepčani.

Pridevi prednji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu prednjonepčani koja znači koji se artikuliše, izgovara na prednjem, tvrdom nepcu.
U ranijoj jezičkoj literaturi mogao se naći i oblik prednjenepčani ali on više nije u upotrebi.

Piše se zadnjonepčani.

Pridevi zadnji i nepčani (od imenice nepce) spojeni su spojnim vokalom o u složenicu zadnjonepčani koja znači onaj koji se odnosi na zadnje nepce, koji se obrazuje na zadnjem nepcu, velarni.
Rečnik SANU beleži ovaj pridev i sa spojnim vokalom e (zadnjenepčani) ali ga upućuje na oblik zadnjonepčani.

Piše se i jedno i drugo.

Hipokoristici od ujak (majčin brat) ujko i ujka sinonimi su.
I narodni hipokoristici ujo i uja, takođe.
Prisvojni pridevi glase ujakov-ujakova-ujakovo (od ujak), ujkin-ujkina-ujkino (od ujka i ujko) ujkov-ujkova-ujkovo (od ujko) ujin-ujina-ujino (od uja i ujo) ujov-ujova-ujovo (od ujo).
Ujakova žena je ujna.

Piše se očevici.

U nominativu množine imenice očevidac, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik d ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t] i [s]) pa od *očevidci (preko *očevitci zbog jednačenja po zvučnosti) dobijemo očevici: Svi očevici saobraćajne nesreće su pozvani i od svih očevidaca je uzeta izjava.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: očevidac-očevica-očevicu-očevica-očeviče-očevicem-očevicu u jednini i očevici-očevidaca-očevicima-očevice-očevici-očevicima-očevicima.

Piše se zadaci.

U nominativu množine imenice zadatak, posle gubljenja nepostojanog a, gubi se i suglasnik t ispred c (zato što suglasnik c ima vrednost glasa slivenog od elemenata [t]  i [s]) pa od *zadatci dobijemo zadaci: školski zadaci, domaći zadaci, pismeni zadaci.
U nominativu jednine i u genitivu množine ostaje nepostojano a: zadatak-zadatka-zadatku-zadatak-zadače-zadatkom-zadatku u jednini i zadaci-zadataka-zadacima-zadatke-zadaci-zadacima-zadacima u množini.

Piše se i jedno i drugo.

Petničani su stanovnici Petnice. Sufiks -anin (u množini -ani) upotrebljava se da označi čoveka koji živi u nekom mestu ili je poreklom iz nekog mesta a nikada ne označava čoveka koji povremeno boravi u nekom mestu.
Petničari su mladi ljudi koji privremeno i povremeno borave u Istraživačkoj stanici Petnica.
Više možete pročitati ovde http://almanah.petnica.rs/26/42.html

Piše se zagasitocrvena.

Prvi deo složenice zagasito- piše se spojeno i označava da boja iz drugog dela složenice prelazi u tamniju nijansu: zagasitozelen, zagasitozelena, zagasitoplav, zagasitoplava, zagasitocrven, zagasitocrvena, zagasitosmeđ, zagasitoroze.

Piše se i jedno i drugo.

U današnjem srpskom standardnom jeziku običniji je izraz kod nas: Kako se kod nas zove ovo jelo?
Posesivni genitiv sa predlogom u predstavlja gramatički arhaizam u standardnom jeziku, odnosno predstavlja knjiški oblik; odliku ličnog stila. Ponekad se sreće i u naučnim i stručnim tekstovima: U nas je sve ko u muža i žene, samo što nije briga i rad...

Piše se proći će.

U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola na -ći (proći, prići, preći, izaći, maći (se), odmaći, naći (se), snaći (se), peći, seći, leći, reći) i ispred i iza infinitiva: ja ću proći i proći ću, ti ćeš proći i proći ćeš, on će proći i proći će, mi ćemo proći i proći ćemo, vi ćete proći i proći ćete, oni će proći i proći će.