Piše se Sremski Karlovci.
Višečlana imena naseljenih mesta pišu se velikim slovima, izuzimajući pomoćne reči (veznike, predloge, članove — ako nisu na početku): Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Ruski Krstur, Banatski Karlovac, Bačka Topola, Bački Jarak, Mačvanska Mitrovica, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Veliko Gradište, Veliki Crljeni, Gornji Milanovac, Donji Milanovac, Nova Varoš, Novi Kneževac, Veliki Mokri Lug, Mali Mokri Lug, Petrovac na Mlavi, Petrovac na Moru.
Piše se Korejac.
Stanovnici Koreje su Korejci a stanovnice Korejke.
Prisvojni pridev je korejski (severnokorejski i južnokorejski).
Piše se i jedno i drugo.
Predlog nasuprot može se upotrebljavati i sa dativom (nasuprot školi) i sa genitivom (nasuprot škole).
Konstrukcija sa genitivom je ređa ali se ne može smatrati arhaičnom.
Piše se u ime kolektiva.
Pravopis je izričit da je upotreba predloga ispred u značenju u ime — pogrešna.
U Srpskom jezičkom priručniku upotreba predloga ispred u značenju u ime označena je kao osobina konferencijaškog stila.
Svi naši reprezentativni rečnici, Rečnik SANU i jednotomni i šestotomni Rečnik Matice srpske, međutim, kao jedno od značenja predloga ispred daju i zastupanje, predstavljanje, u ime, umesto; ukazuje da nešto potiče od nekoga: od strane, od.
Osim u slučajevima koji bi mogli dovesti do zabune u vezi sa tim da li se radnja dešava fizički ispred nečega ili u ime nekoga, nema nikakve prepreke da se ove dve konstrukcije (ispred kolektiva i u ime kolektiva) ravnopravno upotrebljavaju.
Piše se da ponesem.
U standardni srpski jezik ne spadaju spojevi predloga za sa infinitivom, jer predlozi mogu da stoje samo uz imenske reči — imenice, zamenice, prideve, brojeve i pojedine priloge.
Umesto za poneti trebalo bi da ponesem, koji/koju ću poneti, koji/koja se može poneti i sl.
Međutim, ovu konstrukciju ne treba progoniti iz razgovornog jezika i neformalne komunikacije (burek za poneti, kafa za poneti, hrana za poneti), jer je funkcionalno i semantički opravdana, omogućava govorniku da željenu poruku prenese brže i ekonomičnije.
Više o ovome možete poslušati u emisiji Put u reči od 7. do 15. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3048464/put-u-reci.html
Piše se i jedno i drugo.
Prostorni prilozi svugde i svud(a), kao i svagde, svukud(a), posvuda i sl. koji znače na svakom mestu, na svim stranama, u sva mesta, na sve strane, sinonimi su.
Izraz svuda poći, (ali) svojoj kući doći znači treba sve videti, upoznati i sl., ali je najlepše, najbolje kod svoje kuće.
Piše se i jedno i drugo.
Infinitiv i prezent s veznikom da su ravnopravni (Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpakog jezika): možete ući i možete da uđete.
Postoje slučajevi gde infinitiv nije moguće zameniti da-konstrukcijom, npr. u gnomskoj upotrebi: razumeti znači oprostiti (ne može *da razumem znači da oprostim) ili učiti, učiti i samo učiti (ne može *da učim, da učim i samo da učim).
Ponekad je da-konstrukcija jedina moguća: hajde da zapevamo (ne može *hajde zapevati).
A ponekad postoji razlika u značenju između ove dve konstrukcije: neću da dođem ima voljni momenat, ne želim da dođem, a neću doći je prosta negacija futura doći ću.
Ne preporučuje se nagomilavanje bilo koje od ove dve konstrukcije: zna da treba da odluči da nastavi da uči, podjednako je loše kao i zna da treba odlučiti nastaviti učiti.
O ovome možete više čuti u emisiji Put u reči od 30. do 36. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3141383/put-u-reci.html
Piše se u Windows-u.
Kada se strana imena pišu izvorno, bilo da su u ćiriličnom ili latiničnom tekstu, padežni nastavci se od njih odvajaju crticom: u Windows-u i u Windows-u.
U tački 195b Pravopisa doslovce stoji: Donedavno (do srpsko-hrvatskog jezičkog raskola), u tekstu pisanom latinicom, i ako se autor bio opredelio za izvorno pisanje, nastavci nisu morali biti odvajani crticom. Pri tome su ime i nastavak zadržavali svoju normalnu grafiju... i dalje u napomeni: Nakon jezičkog raspada prestali su razlozi za primenu ovog pravila u tekstovima na srpskom jeziku.
Kada su strana imena transkribovana, i u ćiriličnom i u latiničnom tekstu, padežni nastavci se pišu spojeno: u Vindousu i u Vindousu.
I izvorni (Windows) i transkribovani naziv (Vindous) pišu se velikim slovom jer se radi o nazivu proizvoda tj. zaštićenom robnom imenu.
Piše se u studiju.
J se piše između i na prvom mestu i a, e, u na drugom, a na piše se kada je o na drugom mestu: studio-studija-studiju-studio-studio-studiom-studiju: Publika je uživala na koncertu u Studiju 6 Radio Beograda.
Piše se prilagodljiv.
Iako se sufiksi -iv i -ljiv tretiraju kao varijante istog sufiksa, ipak se za ljudske karakterne osobine ili tipično ponašanje češće upotrebljava sufiks -ljiv: stidljiv, osetljiv, zajedljiv, zavidljiv, uvredljiv, zavodljiv, nestrpljiv, štedljiv, svadljiv, smrdljiv, upadljiv, uvredljiv, prilagodljiv.
Izuzetak čine imenice na -ljubiv i -rečiv koje uvek imaju -iv: miroljubiv, čovekoljubiv, koristoljubiv, druželjubiv, slatkorečiv, krasnorečiv i sl.
Sufiks -iv imaju i imenice čija se osnova završava na prednjonepčani suglasnik: neosvojiv, ranjiv, neranjiv, sanjiv, lenjiv, surevnjiv, bolećiv i sl.
Mada ovde ima i dvojstava: zbunjiv i zbunljiv, nezamenjiv i nezamenljiv, nezadrživ i nezadržljiv i sl.