Piše se i jedno i drugo.
Dosad(a) je prilog složen od predloga do i priloga sad(a) i znači do ovog časa, do ovog vremena: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.
Rastavljeno se piše uz završno a (do sada) kada nešto posebno ističemo. Odvojeno pisanje je tada uobičajeno ali nije obavezno: Ovo mu je najbolji roman do sada ili dosada.
Isto važi za složene priloge: dokad(a) i do kada, dotad(a) i do tada, otad(a) i od tada, otkad(a) i od kada, odsad(a) i od sada, zasad(a) i za sada.
Piše se i jedno i drugo.
Pridevi promenjiv-promenjiva-promenjivo i promenljiv-promenljiva-promenljivo su sinonimi.
Kao lingvistički termin uobičajen je oblik sa lj promenljive i nepromenljive vrste reči.
I kao matematički, računarski i psihološki termin imenica promenljiva (prevod engleskog variable) uobičajena je sa lj.
Piše se neprocenjiv.
Rečca ne piše se sastavljeno sa pridevima.
Piše se i jedno i drugo.
Onaj koji se može proceniti je procenjiv ili procenljiv. Glagol je procenjivati, glagolska imenica procenjivanje, a onaj koji procenjuje je procenjivač, procenilac i procenitelj.
Iv i ljiv su u stvari jedan isti nastavak koji služi za građenje prideva. Iv je stariji i ređi. Ljiv se razvio od iv u oblicima glagola čija se osnova završavala suglasnicima p,b,m,v i l. Kod njih je izvršeno jotovanje. Od tih glagola kasnije su nastali pridevi. Ovo lj ispred iv se počelo osećati kao deo nastavka pa se analogijom proširilo i na slučajeve gde nije bilo fonetskih uslova.
Piše se odnesen.
Trpni glagolski pridev od glagola odneti je odnet ili odnesen. U ovom obliku nema jotovanja.
Piše se donesen.
Trpni glagolski pridev od glagola doneti glasi donet, donijet ili donesen a ne donešen. U ovom obliku nema jotovanja.
Piše se i jedno i drugo.
Glagolski prilog sadašnji gradi se od trećeg lica množine prezenta i nastavka ći.
Od glagola disati, oni dišu dobijamo dišući.
Od glagola dihati, oni dišu ili oni dihaju dobijamo dišući i dihajući.
Piše se mašući.
Glagolski prilog sadašnji gradi se od trećeg lica množine prezenta nesvršenih glagola i nastavka ći. Od oni mašu dobijemo mašući.
Piše se ne videći.
Iako glagolski prilog sadašnji nije lični glagolski oblik, rečca ne piše se odvojeno od njega.
