Piše se ne kažem.

Ne se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom glagolskom obliku.

Piše se Savski venac.

Nazivi ulica, trgova i gradskih naselja pišu se velikim početnim slovom.
Velikim slovom se pišu i vlastita imena u sastavu tih naziva: Ulica bosanska, Ulica Branka Radičevića, Ulica kralja Milana, Ulica kralja Petra, Balkanska, Trg Nikole Pašića, Trg cara Lazara, Studentski trg, Trg republike, Andrićev venac, Banjički put, Admirala Geprata, Aleksinačkih rudara, Beogradskog bataljona, Bulevar JNA, Bulevar kralja Aleksandra, Bulevar revolucije, Bulevar oslobođenja, Južni bulevar, Knez Mihailova.
Kad reč ulica stoji ispred imena u genitivu ne mora da se piše: stanujem u Kralja Petra Prvog oslobodioca umesto stanujem u Ulici kralja Petra Prvog oslobodioca.
Malim slovom piše se ulica u množini: u ulicama Lješkoj, Požeškoj i Kosovskoj biće organizovani...

Piše se agrumi.

Imenica muškog roda agrumi ima samo množinu. To je zajednički naziv za sve južno voće nakiselog ukusa: pomorandža, limun, mandarina, grejpfrut, limeta i dr.

Piše se agrobiologija.

Prefiksoid agro iz latinskog, kao prvi deo složenica znači poljoprivredni, uvek se piše sastavljeno: agrotehnika, agrofitotehnika, agrobotanika, agrohemija, agronom, agronomija.

Piše se i jedno i drugo.

Ovo je dublet. H se ponekad gubi bez zamene a nekad (ređe) čuva.

Piše se apolitičan.

Prefiks a grčkog porekla označava da nešto nema od onoga što znači osnovna reč i uvek se piše spojeno: amoralan, amorfan, anacionalan, alogičan, aritmičan, agnostik, avitaminoza, asimetrija, anestezija, anoniman, agramatičan.

Piše se abdominalan.

Od latinskog abdominalis, koji se odnosi na abdomen.

Piše se maj.

Od latinskog Maius (mensis) što znači mesec posvećen staroitalskoj boginji prirode Maji.
Stari slovenski naziv je svibanj. Dobio je ime po biljci svibi (grmolika biljka iz porodice drenova) koja tada cveta.

Piše se naodmet.

Prilog naodmet koji znači suvišno, za odbacivanje, za bacanje, piše se spojeno: malo truda nije naodmet.

Piše se dvorištem.

Dvorište je imenica srednjeg roda koja se menja po prvoj vrsti. Instrumental jednine ovih imenica ima nastavak om ili em. Koji će biti zavisi od suglasnika ispred nastavka. Imenice čija se osnova završava na bilo koji prednjonepčani suglasnik (j,lj,nj,ć,đ,š,ž,č,dž), suglasnike c i r i suglasničke grupe st, št, zd, žd imaju u instrumentalu jednine nastavak em.