Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog junius što znači Junonin po rimskoj boginji kojoj je bio posvećen.
Stari slovenski naziv je lipanj po lipama koje tada cvetaju.
Genitiv je juna a ne junija.

Piše se novembar.

Od latinskog novem što znači devet. To je bio deveti mesec u starom rimskom kalendaru.
Stari slovenski naziv je studeni (hladni, ledeni).

Piše se i jedno i drugo.

Jer je uzročni veznik koji pokazuje odnos uzroka prema posledici i vezuje uzročnu zavisnu rečenicu sa glavnom rečenicom. Nije došla jer se razbolela.
Ne može se naći na početku upitne rečenice: *Jer Dunja bila danas u školi?
Pitanje postavljamo sa je l': Je l' Dunja bila danas u školi?
Je l' je skraćeno od je(ste) li. Je je enklitički oblik glagola jesam (biti) a li je upitna rečca. Je l' (da li je) jasno? Da, jer (zato što) smo pročitali prethodni pasus.

Piše se odbrambeni.

Kada se sonant n nađe u tvorbi reči ispred nastavaka ba, ben(i), bać, zamenjuje se dvousnenim sonantom m koji ima isto mesto tvorbe kao dvousneno b u tim nastavcima.

Piše se u redu.

U je predlog sa lokativom, a redu je imenica red u lokativu. Ovo je predloško-padežna konstrukcija u+lokativ.
Uredu bi bio dativ imenice ured ali ona nije uobičajena u srpskom jeziku.

Piše se i jedno i drugo.

Sedni je imperativ od glagola sesti a sedi je imperativ od glagola sedeti. Sesti je svršeni glagol a sedeti nesvršeni. U Pravopisu iz 2011. uz sedi piše ekavski.

Piše se avion.

Od latinskog avis (ptica) i francuskog avion. 
J se ne piše između i i o osim kada je deo osnove: kamion, stadion, radionica, nosioci, milion, pion, šampion, lampion, pionir, fioka, Silvio, Mario, Violeta.

Piše se i jedno i drugo.

Glagol sesti ima oblike prezenta i po prvoj i po trećoj vrsti. Sedem-sedeš-sede-sedemo- sedete-sedu po prvoj i sednem-sedneš-sedne-sednemo-sednete-sednu po trećoj vrsti.

Piše se i jedno i drugo.

Upotreba prideva  zadnji u značenju poslednji je potpuno opravdana. Oba prideva su razvila i prostorno i vremensko značenje. Slobodno možemo reći zadnje sedište, zadnja pošta i zadnji čas i zadnje reči . Dozvoljena je i upotreba superlativa najzadnji. Jedanput, dvaput, prvi put, neki put, svaki put, koji put, poslednji put i zadnji put.

Piše se paradajz.

U Rečniku Matice srpske paradajz i paradaiz nisu književne reči nego varvarizmi iz nemačkog. Književne reči su crveni patlidžan i rajčica. Pravopis daje samo paradajz i paradajz-salata i paradajz-sok sa crticom.