Piše se ne vraćamo.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne vraćam, ne vraćaš, ne vraća, ne vraćamo, ne vraćate, ne vraćaju (prezent), ne vraćaj, ne vraćajmo, ne vraćajte (imperativ), ne vraćajući (glagolski prilog sadašnji).
Uz trpni glagolski pridev ne se piše spojeno: nevraćan, nevraćana, nevraćano, nevraćani, nevraćane, nevraćana.

Piše se i jedno i drugo.

Glagoli proždreti i prožderati su ravnopravni.
Glagol proždreti u prezentu glasi proždrem-proždreš-proždre-proždremo-proždrete-proždru (buduće vreme proždreću), a glagol prožderati glasi prožderem-proždereš-proždere-prožderemo-prožderete-prožderu (buduće vreme prožderaću).
Pogrešno je proždrati-proždraću.

Piše se i jedno i drugo.

Pravopis beleži oba glagola, drati (derem) i derati (derem) kao varijante, s tim što drati upućuje na derati. Formant der ovde se iz prezentske proširio i na infinitivnu osnovu.
Slično je i sa glagolima: ždrati (žderem) i žderati (žderem), odrati (oderem) i oderati (oderem), izdrati (izderem) i izderati (izderem) i sl.

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.

Stavci je dativ/lokativ jednine od imenice stavka: u stavci 3.
Stavki je genitiv množine od imenice stavka: nekoliko stavki.
Isto važi i za imenice postavka-postavci (dativ/lokativ jednine)-postavki (genitiv množine), predstavka-predstavci (dativ/lokativ jednine)-predstavki (genitiv množine), pretpostavka-pretpostavci (dativ/lokativ jednine)-pretpostavki (genitiv množine).  

Piše se u skriptima.

Imenica skripta (od latinskog scriptum, scribere što znači pisati) imenica je srednjeg roda i ima samo množinu (pluralia tantum), te ona glasi skripta-skripata-skriptima a ne skripta-skripte-skripti (kao imenica ženskog roda jednine) ili skripte-skripti-skriptama (kao imenica ženskog roda množine): To piše u skriptima.

Piše se ukrivo.

Prilog ukrivo koji znači krivim pravcem, nakrivljeno, nakrivo, koso, u stranu, piše se spojeno: Ukrivo se vežu kravate u žurbi.
Od ovoga treba razlikovati spoj predloga u i prideva kriv u srednjem rodu, krivo, koji znači koji se na pruža u pravoj liniji, savijen, savinut, iskrivljen; krivudav, vijugav: Ako gledate u krivo ogledalo videćete iskrivljenu sliku.

Piše se cilindar.

Od grčkog kýlindros, što označava valjak a kasnije i visoki, tvrdi šešir u obliku valjka. U deklinaciji nepostojano a se gubi pa promena ove reči glasi: cilindar-cilindra-cilindru-cilindar-cilindre-cilindrom-cilindru u jednini i cilindri-cilindara-cilindrima-cilindre-cilindri-cilindrima-cilindrima.

Piše se ijedno i drugo.

I Solunjanin i Solunac označavaju stanovnika Soluna, s tim što solunac napisan malim slovom označava i borca na Solunskom frontu.
Normativna gramatika daje prednost obliku Solunjanin zbog postojanja zajedničke imenice solunac.

Piše se demanti.

Od francuskog démenti, što označava izjavu kojom se pobija istinitost neke vesti, tvrđenja i sl.
Pravopis propisuje da se naglašeni vokali na kraju stranih reči čuvaju u deklinaciji, te će se ova imenica menjati demanti-demantija-demantiju-demanti-demanti-demantijem-demantiju u jednini i demantiji-demantija-demantijima-demantije-demantiji-demantijima-demantijima u množini.

Piše se iglu.

Od engleskog igloo što znači eskimska koliba poluloptastog oblika izgrađena od isečenih blokova snega i leda.
Pravopis pripisuje da se englesko oo transkribuje kao u, te ova imenica glasi iglu, a ne iglo.