Piše se knez Mihailo.

Dodaci uz imena koji su sastavni deo imena pišu se velikim slovom. Ako nisu sastavni deo imena nego služe za njegovo bliže određenje pišu se malim slovom: vladika Danilo, kralj Milutin, kralj Tomislav, beg Ljubović, veliki župan Stefan Nemanja, hadži Toma, majstor Pera, arhanđel Mihailo, blagorodni Tekelija. 

Piše se kalajisano.

J se ne piše između a i i osim kad je deo osnove. Kalaj, kalajisati, kalajisano. Izraz sunce ti kalajisano je blaža psovka.

Piše se i jedno i drugo.

Džaba i džabe su prilozi turskog porekla koji znače besplatno, badava, po niskoj ceni, skoro besplatno.
Izraz: džaba ga bilo je uzrečica za izražavanje negodovanja.

Piše se i jedno i drugo.

Broj dva se menja po promeni nekadašnje dvojine. U muškom i srednjem rodu: dva-dvaju-dvama-dva-dva-dvama-dvama. U ženskom rodu dve-dveju-dvema-dve-dve-dvema-dvema ekavski ili dvije-dviju-dvijema-dvije-dvije-dvijema-dvijema ijekavski .

Piše se i jedno i drugo.

Genitiv i akuzativ od imena Dule je Duleta ili Dula.
Muška imena i nadimci Rade, Vule, Đole, Mile, Cile, Sale kad imaju dugosilazni akcenat menjaju se po drugoj vrsti kao dete-deteta: Radeta, Vuleta, Đoleta, Mileta, Cileta.
Sa dugouzlaznim Rade, Vule, Mile, Cile, Sale menjaju se po prvoj vrsti i u genitivu glase: Rada, Vula, Đola, Mila, Cila, Sala.

Piše se donijećemo.

Futur I (buduće vreme) javlja se u dva lika: donijećemo i mi ćemo donijeti. Oblik donijet ćemo koji se gradi od okrnjenog infinitiva nije više deo književnog jezika. Kao složen oblik gradi se samo od glagola koji se završavaju na ći.

Piše se i jedno i drugo.

Žensko ime Darija u instrumentalu glasi Darijom, a internacionalno ime Daria u instrumentalu glasi Dariom (kao i muško ime Dario). U prvom slučaju čuva se j na kraju osnove.

Piše se kavitacija.

Od latinskog cavitas šupljina, izdubljen prostor, naročito u čovečjem telu.

Piše se iskopirati.

Zvučno z iz prefiksa iz ispred bezvučnog k prešlo je u svoj bezvučni par s jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se iščekivati.

Z iz prefiksa iz prvo se izjednačilo po zvučnosti sa bezvučnim č iza sebe i prešlo u svoj bezvučni par s, a zatim se asimilacijom po mestu tvorbe ispred prednjonepčanog č pretvorilo u prednjonepčano š. Od *izčekivati, preko *isčekivati do iščekivati. Isto i: iščileti (od *izčileti preko *isčileti do iščileti), iščistiti (od *izčistiti, preko *isčistiti do iščistiti), iščuđavati se, iščašiti, iščačkati, iščetkati, iščeznuti i sl.