Piše se noćni ormančić.

Od nemačkog Nacht, noć i Kasten, orman. U Rečniku SANU postoje odrednice nahtkasna (sa primerom iz Nušića) i natkas, varvarizmi iz nemačkog.  

Piše se hej kneže.

Imenice muškog roda prve vrste čija se osnova završava zadnjonepčanim suglasnicima k, g i h ispred nastavka za vokativ e dobiće č, ž i š po prvoj palatalizaciji: čovek-čoveče, Miodrag-Miodraže,  duh-duše. Isto vaši i za c i z koji daju č i ž: stric-striče, vitez-viteže.

Piše se konjem.

Nastavak za instrumental jednine imenica muškog roda čija se osnova završava prednjonepčanim suglasnikom (ć,đ, lj, nj, j, dž, č, ž, š) je em osim kod imenica koje u prethodnom slogu imaju e.

Piše se i jedno i drugo.

God se piše spojeno sa zamenicom šta/što u neodređenom značenju nešto: spremi štogod za večeru.
Rastavljeno se piše kad ima sopstveni akcenat kod isticanja: što god uradiš biće dobro.

Piše se i jedno i drugo.

Rečca god piše se spojeno sa zamenicom kad je nenaglašena i kada pojačava njeno neodređeno značenje nekad, katkad, koji put (svrati kadgod) a rastavljeno u svim ostalim slučajevima (dođi kad(a) god hoćeš, kad tebi odgovara).

Piše se doktorand.

Doktorand je onaj koji priprema doktorat, kandidat za doktora.

Piše se nezavršeni.

Odrična rečca ne piše se spojeno sa imenicama, pridevima, prilozima i glagolskim pridevima (radnim i trpnim): nebriga, neveseo, nedugo, nepisan, nevažeći i nemoj, neću, nemam.

Piše se banci.

Dativ i lokativ jednine od imenice banka su banci.
Genitiv množine glasi banaka i banki: videla sam u banci da će za praznike raditi nekoliko njihovih banki (banaka).

Piše se i jedno i drugo.

Strane sveta pišu se malim slovom: istok, zapad, sever, jug.
Ako se strane sveta upotrebe u značenju društvenopolitičkog, ekonomsko ili kulturnog prostora pišu se velikim slovom: rat Severa i Juga, bogati Sever i siromašni Jug, kriza Zapada, uticaj Istoka. 

Piše se hronometar.

Prefiksoid hrono piše se spojeno: hronologija, hronološki, hronogram, hronograf, hronolog.