Piše se u Windows-u.

Kada se strana imena pišu izvorno, bilo da su u ćiriličnom ili latiničnom tekstu, padežni nastavci se od njih odvajaju crticom: u Windows-u i u Windows-u.
U tački 195b Pravopisa doslovce stoji: Donedavno (do srpsko-hrvatskog jezičkog raskola), u tekstu pisanom latinicom, i ako se autor bio opredelio za izvorno pisanje, nastavci nisu morali biti odvajani crticom. Pri tome su ime i nastavak zadržavali svoju normalnu grafiju... i dalje u napomeni: Nakon jezičkog raspada prestali su razlozi za primenu ovog pravila u tekstovima na srpskom jeziku.
Kada su strana imena transkribovana, i u ćiriličnom i u latiničnom tekstu, padežni nastavci se pišu spojeno: u Vindousu i u Vindousu.
I izvorni (Windows) i transkribovani naziv (Vindous) pišu se velikim slovom jer se radi o nazivu proizvoda tj. zaštićenom robnom imenu.

Piše se u studiju.

J se piše između i na prvom mestu i a, e, u na drugom, a na piše se kada je o na drugom mestu: studio-studija-studiju-studio-studio-studiom-studiju: Publika je uživala na koncertu u Studiju 6 Radio Beograda.

Piše se prilagodljiv.

Iako se sufiksi -iv i -ljiv tretiraju kao varijante istog sufiksa, ipak se za ljudske karakterne osobine ili tipično ponašanje češće upotrebljava sufiks -ljiv: stidljiv, osetljiv, zajedljiv, zavidljiv, uvredljiv, zavodljiv, nestrpljiv, štedljiv, svadljiv, smrdljiv, upadljiv, uvredljiv, prilagodljiv.
Izuzetak čine imenice na -ljubiv i -rečiv koje uvek imaju -iv: miroljubiv, čovekoljubiv, koristoljubiv, druželjubiv, slatkorečiv, krasnorečiv i sl.
Sufiks -iv imaju i imenice čija se osnova završava na prednjonepčani suglasnik: neosvojiv, ranjiv, neranjiv, sanjiv, lenjiv, surevnjiv, bolećiv i sl. 
Mada ovde ima i dvojstava: zbunjiv i zbunljiv, nezamenjiv i nezamenljiv, nezadrživ i nezadržljiv i sl.

Piše se mladobosanci.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica mlado- piše se spojeno: mladobosanci, mladogramatičari, mladogramatičarski, mladoturci, mladoturski, mladogardejci, mladolik i sl.

Piše se laparoskopija.

Od grčkog lapára što znači slabina, trbušna šupljina i skopiá, posmatranje, posmatranje trbušne duplje pomoću laparoskopa da bi se utvrdio uzrok oboljenja piše se laparoskopija.

Piše se supspecijalizacija.

Prefiks sub- ispred bezvučnih suglasnika (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c) postaje sup-: supspecijalizacija, supspecijalista, supspecijalistički, supstanca, supstrat, supstantiv, supstitucija, suptropski, supstandardni i sl.
Do jednačenja ne dolazi ispred p (subperiodizacija, subpopulacija, subpolaran) da bi se izbeglo jednačenje parnjaka koje bi dovelo do udvojenog suglasnika (*supperiodizacija, *suppopulacija, *suppolaran) čijim uprošćavanjem (*superiodizacija, *supopulacija, *supolaran) bi se zamutilo značenje.

Piše se ranoranilac.

Sufiksom -lac od glagola se izvode imenice sa značenjem vršioca radnje ili nosioca stanja: mačevalac, pregalac, stvaralac, poznavalac, pošiljalac, nosilac, sedelac, obožavalac, poštovalac, oslobodilac i sl.
To l se pojavljuje samo u nominativu jednine i u genitivu množine: jedan ranoranilac i mnogo ranoranilaca. U svim ostalim padežima je prešlo u o (jer se našlo na kraju sloga): ranoranilac- ranoranioca-ranoraniocu-ranoranioca-ranoranioče-ranoraniocem-ranoraniocu u jednini i ranoranioci-ranoranilaca-ranoraniocima-ranoranioce-ranoranioci-ranoraniocima-ranoraniocima u množini.
Samo nekoliko imenica u našem jeziku se završava na -oc i većina su uzvici: boc, kvoc, gloc, škljoc i sl.

Piše se ranoprolećni.

Prvi deo pridevskih i imeničkih složenica rano- piše se spojeno: ranoantički, ranohrišćanska, ranopreminuli, ranojutarnji, ranopopodnevna, ranoranilac i sl.

Piše se kasnojesenji.

Prvi deo pridevskih i imeničkih složenica kasno- piše se spojeno: kasnojesenji, kasnonoćni, kasnocvetna, kasnobarokni, kasnoantička, kasnosrednjovekovna, kasnolegalac.

Piše se aerodrom.

Drugi deo reči -drom (od grčkog dromos što znači trčanje, trka, trkalište) upotrebljava se u mnogim rečima: aerodrom (mesto uređeno za uzletanje i sletanje aviona), heliodrom (uzletište i sletište za helikoptere), kosmodrom (poligon za ispitivanje i lansiranje kosmičkih letelica), motodrom (staza za motociklističke trke), velodrom (betonska elipsasta staza sa uzdignutim krivinama za biciklistička i motociklistička takmičenja), hidrodrom (uzletište i sletište hidroaviona), kinodrom (sportsko trkalište za pse), hipodrom (poljana, stadion za konjske trke, trkalište za konje), pa i palindrom (onaj koji trči natrag).