Piše se mladobosanci.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica mlado- piše se spojeno: mladobosanci, mladogramatičari, mladogramatičarski, mladoturci, mladoturski, mladogardejci, mladolik i sl.

Piše se laparoskopija.

Od grčkog lapára što znači slabina, trbušna šupljina i skopiá, posmatranje, posmatranje trbušne duplje pomoću laparoskopa da bi se utvrdio uzrok oboljenja piše se laparoskopija.

Piše se supspecijalizacija.

Prefiks sub- ispred bezvučnih suglasnika (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c) postaje sup-: supspecijalizacija, supspecijalista, supspecijalistički, supstanca, supstrat, supstantiv, supstitucija, suptropski, supstandardni i sl.
Do jednačenja ne dolazi ispred p (subperiodizacija, subpopulacija, subpolaran) da bi se izbeglo jednačenje parnjaka koje bi dovelo do udvojenog suglasnika (*supperiodizacija, *suppopulacija, *suppolaran) čijim uprošćavanjem (*superiodizacija, *supopulacija, *supolaran) bi se zamutilo značenje.

Piše se ranoranilac.

Sufiksom -lac od glagola se izvode imenice sa značenjem vršioca radnje ili nosioca stanja: mačevalac, pregalac, stvaralac, poznavalac, pošiljalac, nosilac, sedelac, obožavalac, poštovalac, oslobodilac i sl.
To l se pojavljuje samo u nominativu jednine i u genitivu množine: jedan ranoranilac i mnogo ranoranilaca. U svim ostalim padežima je prešlo u o (jer se našlo na kraju sloga): ranoranilac- ranoranioca-ranoraniocu-ranoranioca-ranoranioče-ranoraniocem-ranoraniocu u jednini i ranoranioci-ranoranilaca-ranoraniocima-ranoranioce-ranoranioci-ranoraniocima-ranoraniocima u množini.
Samo nekoliko imenica u našem jeziku se završava na -oc i većina su uzvici: boc, kvoc, gloc, škljoc i sl.

Piše se ranoprolećni.

Prvi deo pridevskih i imeničkih složenica rano- piše se spojeno: ranoantički, ranohrišćanska, ranopreminuli, ranojutarnji, ranopopodnevna, ranoranilac i sl.

Piše se kasnojesenji.

Prvi deo pridevskih i imeničkih složenica kasno- piše se spojeno: kasnojesenji, kasnonoćni, kasnocvetna, kasnobarokni, kasnoantička, kasnosrednjovekovna, kasnolegalac.

Piše se aerodrom.

Drugi deo reči -drom (od grčkog dromos što znači trčanje, trka, trkalište) upotrebljava se u mnogim rečima: aerodrom (mesto uređeno za uzletanje i sletanje aviona), heliodrom (uzletište i sletište za helikoptere), kosmodrom (poligon za ispitivanje i lansiranje kosmičkih letelica), motodrom (staza za motociklističke trke), velodrom (betonska elipsasta staza sa uzdignutim krivinama za biciklistička i motociklistička takmičenja), hidrodrom (uzletište i sletište hidroaviona), kinodrom (sportsko trkalište za pse), hipodrom (poljana, stadion za konjske trke, trkalište za konje), pa i palindrom (onaj koji trči natrag).

Piše se pao je na ispitu.

Pogrešna je upotreba akuzativne rekcije glagola pasti kada je reč o proveri znanja, npr. *Pao je ispit.
Ova konstrukcija, koja se sreće u razgovornom jeziku, pogotovo u đačkom i studentskom žargonu, mogla je nastati po analogiji sa ispravnim položio je ispit ili dao je ispit, ili pod uticajem engleskog fail an exam.

Piše se ocenili su kao uvredljivo.

Upotreba instrumentalne rekcije sa glagolom oceniti je pogrešna (npr. *Ocenili su takvo ponašanje uvredljivim). Umesto toga uz glagol oceniti treba upotrebiti spoj veznika kao i imenice i prideva u nominativu: Ocenili su takvo ponašanje kao uvredljivo.

Piše se predsedavati sednici.

Normativna gramatika srpskog jezika P. Pipera i I. Klajna proglašava pogrešnom instrumentalnu rekciju glagola predsedavati (*predsedavati sednicom) jer smatra da je nastala po analogiji sa rekcijom glagola rukovoditi. Jedino ispravna je dativska rekcija koja je kalk iz nemačkog gde nemačko Vorsitzens ima dopunu u dativu.
Ako želite da saznate više možete poslušati emisiju Put u reči od 28. do 35. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3079986/put-u-reci.html.