Piše se na te.

Predlog na piše se odvojeno od ličnih zamenica: na mene, na me, na tebe, na te, na njega, na nju, na nj, na nas, na vas, na njih, na sebe, na se. Na te mislim kada zora sviće, na te mislim kad se budi dan...

Piše se natenane.

Slovenski prefiks na srastao je sa turcizmom persijskog porekla, tenan, i dobili smo prilog natenane koji znači polako, mirno, bez žurbe, bez uzbuđivanja: sedi i ispričaj mi sve natenane.

Piše se tuzi.

Dativ i lokativ jednine od imenice tuga glase tuzi: koračaju u dubokoj tuzi.
Izvršena je sibilarizacija (alternacija g:z).

Piše se Pavlov.

Vlastito ime Pavle menja se po prvoj vrsti: Pavle-Pavla-Pavlu-Pavla-Pavle-Pavlom-Pavlu.
Ne može se menjati po drugoj vrsti kao nadimci i imena nadimačkog tipa.
Prisvojni pridev je Pavlov.

Piše se očekujući.

Glagolski prilog sadašnji od glagola očekivati glasi očekujući.
Gradi se dodavanjem nastavka ći na treće lice prezenta nesvršenih glagola: oni očekuju + ći = očekujući.

Piše se i jedno i drugo.

Od portugalskog macaco, dobili smo ime jedinog evropskog majmuna koji živi na gibraltarskim stenama, makako. Piše se spojeno.
Rečca  ma piše se odvojeno od zamenice kako: ma kako otpevaš neću biti zadovoljan.

Piše se i jedno i drugo.

Dopusni veznik mada piše se spojeno: Mada volim red, soba mi je u haosu.
Rečca ma i veznik da pišu se odvojeno: Ma, da, svakako.

Piše se komandant.

Od italijanskog comandante što znači zapovednik, vođa jedne vojne jedinice.
Isto i: komanda i komandovati.

Piše se i jedno i drugo.

Sastavni veznik niti koji se upotrebljava samo udvojeno, piše se spojeno: niti vidi niti čuje.
Sastavni veznik ni i lična zamenica drugog lica jednine, ti, pišu se rastavljeno: ni ti ni ja.

Piše se promeniti.

Svršeni glagol promeniti-promenim je glagol šeste vrste. U njegovoj osnovi je imenica (pro)mena. Od iste osnove imamo i glagole: izmeniti, smeniti, razmeniti, zameniti, odmeniti, nameniti i primeniti.
Ijekavski promijeniti.
Izraz promeniti dlaku znači potpuno izmeniti telesni izgled.