Piše se Prijepoljac.

Stanovnik Prijepolja je Prijepoljac a stanovnica Prijepoljka.
Pridev je prijepoljski.

Piše se ne volim.

Odrična rečca ne piše se odvojeno od glagola: ja ne volim, ti ne voliš, on ne voli, mi ne volimo, vi ne volite, oni ne vole.
U čuvenoj pesmi sa albuma Bezdan, Đorđe Balašević kaže: Ne volim januar i bele zimske vragove, u svakom snegu vidim iste tragove...

Piše se otkako.

Prilog otkako koji znači od onog časa, trenutka kad, otkad, piše se spojeno: otkako je Banjaluka postala, nije ljepša udovica ostala.
Izraz otkako je sveta i veka znači od vajkada, od početka sveta.

Piše se Divčibarama.

Imenica Divčibare je imenica ženskog roda koja ima samo množinu.
Menja se po trećoj vrsti kao žena.
Dativ, instrumental i lokativ množine od imenice Divčibare glasi Divčibarama: prošlog vikenda bili smo na Divčibarama.

Piše se radio.

Raditi je glagol šeste vrste koji se u prošlom vremenu menja: ja sam radio, ti si radio, on je radio, mi smo radili, vi ste radili, oni su radili.
Radni glagolski pridev (radio-radila-radilo-radili-radile-radila) zadržava i iz osnove glagola.
Izraz radio ne radio, svira ti radio znači isto ti je.

Piše se s poštovanjem.

Predlog s se ne piše sa apostrofom jer je to osnovni (kraći) oblik a ne skraćenje od sa.
U ustaljenim izrazima trebalo bi koristiti kraću formu: s dopuštenjem, s oproštenjem, s ljubavlju, s pravom i sl.

Piše se i jedno i drugo.

Strane verzalne skraćenice mogu se preuzeti u izvornom obliku ili presloviti u ćirilicu: UNESCO i UNESKO.
U oba slučaja padežni nastavci se pišu malim slovima sa crticom: UNESCO-a i UNESKO-a.
Ako se verzalna skraćenica verbalizuje (pretvori u reč) menja se kao i svaka druga reč: Unesko, Uneska, Unesku.

Piše se i jedno i drugo.

Genitiv jednine od pridevske zamenice koji glasi kog(a) i kojeg(a).
Iz prvobitnog oblika (kojeg) ispadanjem sonanta j dobili smo koeg, dalje se izgovor samoglasnika e prilagodio izgovoru prethodnog samoglasnika o (kooga), zatim smo sažimanjem dva o dobili oblik kog.
Oblik kog(a) nastao je od prvobitnog oblika kojeg(a) u procesu asimilacije i sažimanja.

Piše se pevačicin.

Kod imenica koje se završavaju na čica kao pevačica, devojčica, spremačica ili prodavačica, ne dolazi do palatalizacije (da bi se izbeglo udvajanje sloga či), pa umesto pevačičin, devojčičin, spremačičin ili prodavačičin imamo pravilne oblike pevačicin, devojčicin, spremačicin i prodavačicin.

Piše se veliki.

Kod prideva veliki preovladao je duži oblik (određeni vid) i za značenje neodređenosti pa tako imamo: veliki uspeh, veliki strah, veliki prasak, veliki post ili Veliki petak.
To se, verovatno, desilo zbog toga što i njegov antonim, pridev mali, ima samo duži oblik (određeni vid).
Kraći oblik nije nepravilan ali se sreće veoma retko.