Piše se i jedno i drugo.

Nemaština i neimaština su sinonimi koji znače oskudica, beda.
Neimaština je stariji oblik od koga smo asimilacijom i sažimanjem samoglasnika dobili novi oblik nemaština.
Više o ovome možete čuti u emisiji Put u reči od 40. do 47. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3149170/put-u-reci.html

Piše se inauguracija.

Od latinskog inauguratio označava svečano uvođenje u dužnost, položaj (obično vladara), ustoličenje; svečano dodeljivanje zvanja, titule, promocija.
Istorijski, u starom Rimu ispitivanje volje bogova od strane sveštenika (augura) koje prethodi mnogim javnim aktima i svečanostima.
Ako se osnova u latinskom završava na samoglasnik onda se dodaje j: inauguracija kao abdikacija, inkubacija, salivacija ili divinizacija.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica kvaka se trojako tretira u našim normativnim rečnicima i pripučnicima.
U Pravopisu je dativ i lokativ od imenice kvaka —kvaci.
Rečnik Matice srpske dozvoljava dublet — kvaki i kvaci, a Pravopisni rečnik M. Šipke daje dativ i lokativ kvaki sa napomenom ne kvaci.
Dok se priručnici međusobno ne usaglase najlogičnije je dozvoliti oba oblika.

Piše se ne vraćamo.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne vraćam, ne vraćaš, ne vraća, ne vraćamo, ne vraćate, ne vraćaju (prezent), ne vraćaj, ne vraćajmo, ne vraćajte (imperativ), ne vraćajući (glagolski prilog sadašnji).
Uz trpni glagolski pridev ne se piše spojeno: nevraćan, nevraćana, nevraćano, nevraćani, nevraćane, nevraćana.

Piše se i jedno i drugo.

Glagoli proždreti i prožderati su ravnopravni.
Glagol proždreti u prezentu glasi proždrem-proždreš-proždre-proždremo-proždrete-proždru (buduće vreme proždreću), a glagol prožderati glasi prožderem-proždereš-proždere-prožderemo-prožderete-prožderu (buduće vreme prožderaću).
Pogrešno je proždrati-proždraću.

Piše se i jedno i drugo.

Pravopis beleži oba glagola, drati (derem) i derati (derem) kao varijante, s tim što drati upućuje na derati. Formant der ovde se iz prezentske proširio i na infinitivnu osnovu.
Slično je i sa glagolima: ždrati (žderem) i žderati (žderem), odrati (oderem) i oderati (oderem), izdrati (izderem) i izderati (izderem) i sl.

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.

Stavci je dativ/lokativ jednine od imenice stavka: u stavci 3.
Stavki je genitiv množine od imenice stavka: nekoliko stavki.
Isto važi i za imenice postavka-postavci (dativ/lokativ jednine)-postavki (genitiv množine), predstavka-predstavci (dativ/lokativ jednine)-predstavki (genitiv množine), pretpostavka-pretpostavci (dativ/lokativ jednine)-pretpostavki (genitiv množine).  

Piše se u skriptima.

Imenica skripta (od latinskog scriptum, scribere što znači pisati) imenica je srednjeg roda i ima samo množinu (pluralia tantum), te ona glasi skripta-skripata-skriptima a ne skripta-skripte-skripti (kao imenica ženskog roda jednine) ili skripte-skripti-skriptama (kao imenica ženskog roda množine): To piše u skriptima.

Piše se ukrivo.

Prilog ukrivo koji znači krivim pravcem, nakrivljeno, nakrivo, koso, u stranu, piše se spojeno: Ukrivo se vežu kravate u žurbi.
Od ovoga treba razlikovati spoj predloga u i prideva kriv u srednjem rodu, krivo, koji znači koji se na pruža u pravoj liniji, savijen, savinut, iskrivljen; krivudav, vijugav: Ako gledate u krivo ogledalo videćete iskrivljenu sliku.

Piše se cilindar.

Od grčkog kýlindros, što označava valjak a kasnije i visoki, tvrdi šešir u obliku valjka. U deklinaciji nepostojano a se gubi pa promena ove reči glasi: cilindar-cilindra-cilindru-cilindar-cilindre-cilindrom-cilindru u jednini i cilindri-cilindara-cilindrima-cilindre-cilindri-cilindrima-cilindrima.