Piše se i jedno i drugo.

Osobinu možemo izraziti i instrumentalom sa predlogom sa (brod sa jedrima)
i akuzativom sa predlogom na (brod na jedra).

Piše se kraljičin.

Kod imenica na ica prisvojni pridev se završava na ičin: kraljičin, caričin, kuvaričin, izdajičin, advokatičin ali da bi se izbeglo udvajanje sloga či: devijčicin, spremačicin, prodavačicin, pevačicin.
Egon Fekete kaže da se osim kraljičin i drugaričin danas upotrebljavaju i kraljicin i drugaricin.

Piše se vladičin.

Kod imenica vladika, devojka i majka k se menja u č (po prvoj palatalizaciji) pa imamo: vladičin, devojčin i majčin (ali majkin kad znači bakin sa drugačijim akcentom).

Piše se dvoje pantalone.

Uz imenice koje nemaju jedninu (pluralia tantum) ili se obično upotrebljavaju u množini stoje brojni pridevi: dvoje pantalone, troje rukavice, četvore oči, petora vrata, šestora kola. 

Piše se i jedno i drugo.

Troje je zbirni broj a deca je zbirna imenica koja jedninom označava skup mladih bića ali i supletivna množina od imenice dete (ima množinu i brojiva je): dvoje dece, troje dece, četvoro dece, petoro dece...
Tri je osnovni broj. Uz brojeve dva, tri i četiri ide paukalna (mala) množina: dva deteta, tri deteta,  četiri deteta.

Piše se šminki.

Do sibilarizacije (promena k u c ispred i) ne dolazi u rečima kod kojih bi promena dovela do udaljavanja od osnovnog oblika.

Piše se za Dragana Zorića.

Muška imena i prezimena menjaju se po padežima.
Ako istom prezimenu prethode muška i ženska imena prezime će biti nepromenljivo ako je žensko ime na poslednjem mestu: za Dragana, Gorana i Milevu Zorić. Ako je na poslednjem mestu muško ime prezime će biti promenljivo: za Milevu, Gorana i Dragana Zorića.

Piše se došla je gospođa Ostojić.

Ženska prezimena na suglasnik i na samoglasnike e, i, o, u, ne menjaju se po padežima. Zato je potrebno ispred njih navesti lično ime ili neku drugu imenicu tipa gospođa, gospođica, nastavnica: ne došla je Ostojić nego došla je gospođa Ostojić ili nastavnica Ostojić ili Eleonora Ostojić. 

Piše se zato što.

Može i zbog toga što ili samo jer ali ne može zato jer. Ivan Klajn kaže: ‚‚Ne preporučuje se ni zato da: um. Kažem to zato da se ne brinete uzalud bolje je Kažem to da se ne biste uzalud brinuli."

Piše se napretka.

Napredak-napretka-napretku-napredak-napretkom-napretku u jednini i
napreci-napredaka-naprecima-napretke-naprecima-naprecima u množini.
U nominativu jednine i genitivu množine imamo nepostojano a koje se gubi u ostalim oblicima.
Ispred bezvučnog k zvučno d prelazi u svoj bezvučni par t: napredak-napretka.
U množini t se gubi ispred c jer se u njegovoj artikulaciji već sadrži: od napredci preko napretci do napreci.
Velikim slovom Fudbalski klub Napredak iz Kruševca.