Piše se resursa.

Genitiv množine od imenice rèsurs glasi rȅsӯrsā sa dugim u i dugim a: očuvanje domaćih resursa, eksploatacija svetskih resursa i sl.
Isto i kȍnkӯrsā (od kònkurs), dȉskӯrsā (od dѝskurs) ili rȁkӯrsā (od ràkurs).
Grupa rs se kod stranih reči ne razbija nepostojanim a.

Piše se ne valja.

Odrična rečca ne piše se odvojeno i od glagola váljati (pomerati prevrtanjem, okretanjem, kotrljati) i od glagola vàljati (biti od vrednosti, biti dobar za upotrebu, korisno služiti): ne valjam, ne valjaš, ne valja, ne valjamo, ne valjate, ne valjaju.
Izraz nešto se iza brda valja znači nešto se neminovno približava, sprema se (obično neko zlo), a izraz ne valja ti posao znači loše radiš, grešiš što tako radiš.

Piše se Lepenski Vir.

Piše se sosovi.

Jednosložne imenice koje se završavaju na s (kos, los, bos, štos, sos) dobijaju u množini umetak -ov ispred padežnog nastavka: kos-kosovi, los-losovi, bos-bosovi, štos-štosovi, sos-sosovi.
Ponekad se posle s može javiti i umetak -ev, kao kod imenice nos koja u množini glasi nosevi, uz nosovi.
Izraz biti/naći se u sosu znači biti u nevolji, neprilici.

Piše se i jedno i drugo.

Imenice čija se osnova završava na dva ili tri suglasnika grade genitiv množine na dva načina: umetanjem nepostojanog a i završnim dugim a (šifara) ili dugim i bez vokalizacije nepostojanog a (šifri). Neke imenice ženskog roda imaju u genitivu množine dubletne nastavke: šifri i šifara.

Piše se i jedno i drugo.

Za oba oblika postoji jezičko opravdanje, ali bi bilo bolje upotrebljavati oblik šifarnik jer za njega postoji više potvrda u jezičkim priručnicima.
Na osnovu šifr- dodaje se sufiks -nik, pa se u suglasničku grupu -frn-, koja je teška za izgovor, umeće nepostojano a i dobijamo šifarnik. Isto i u šifarski, pridev zabeležen u Rečniku Matice srpske, ili cifarnik i cifarski (dobijeno na isti način kao šifarnik i šifarski) od cifra, takođe zabeleženo u Rečniku Matice srpske i Pravopisnom rečniku M. Šipke.
Od osnove šifr- grade se imenice, pridevi i glagoli: (de)šifrant, (de)šifrovanje, šifriranje, šifrantski, (de)šifrovati, odnosno, šifrirati, sve potvrđene u Rečniku Matice srpske. Oblik šifrarnik se može dobiti od osnove šifr- nastavcima ar i -nik.

Piše se i jedno i drugo.

I prilog drugde, ijekavski drugdje, i prilog drugo, uz mesne priloge (negde, igde, svugde, bilo gde i sl.) znači na drugom mestu, na drugim mestima; na drugo mesto, na drugu stranu: Potražite negde drugde ili Potražite negde drugo.

Piše se i jedno i drugo.

Glagoli raščlanjavati i raščlanjivati su dubleti, oba su nesvršena prema svršenom glagolu raščlaniti: U analizi polazi od raščlanjivanja na sastavne delove a nakon raščlanjavanja dolazi do sinteze.

Piše se uviđavan.

Uviđavan je onaj koji uviđa, shvata suštinu, smisao čega, razuman razborit (uviđavan čovek); kojim se pokazuje, ispoljava takva osobina (uviđavan postupak).
Sa glagolom uviđati povezani su, osim prideva uviđavan-uviđavna-uviđavno, i prilog uviđavno (na uviđavan način, razumno) i imenica uviđavnost (osobina onoga koji je uviđavan; sposobnost da se nešto shvati onako kako odgovara datoj prilici).
Uviđaj je pravnički termin koji označava utvrđivanje činjenica, okolnosti neposrednim opažanjem, na licu mesta (obaviti uviđaj na licu mesta), kao i uvid, pogled u nešto, u neku stvar radi znanja, obaveštenosti, pregled (podneti dokumente na uviđaj, uvid).

Piše se srednjovekovni.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica srednjo- označava sredinu onoga što označava drugi deo složenice (izuzimajući sredinu između nisko i visoko za šta se upotrebljava oblik srednje-): srednjovekovan-srednjovekovna-srednjovekovno-srednjovekovni-srednjovekovne-srednjovekovna, srednjovizantijski-srednjovizantijska-srednjovizantijsko, srednjovisokonemački, srednjoročni, srednjodometni.