Piše se virusolog.

Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke beleži imenice virus, virusologija i virusolog, kao i prideve virusni i virusološki. I Medicinski leksikon beleži samo imenicu virusologija. 
Naš referentni institut Torlak bavi se virusologijom, vakcinama i serumima, na Medicinskom fakultetu postoji Laboratorija za virusologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine ima Centar za virusologiju itd.
U trećem dopunjenom izdanju Leksikona stranih reči i izraza, objavljenom posle smrti M. Vujaklije, zabeležena je imenica virologija, ali je nema ni jedan drugi normativni rečnik srpskog jezika, kao ni odrednicu virolog ili pridev virološki.

Piše se koronavirus.

Opšte ime za grupu virusa, odnosno rod, piše se spojeno: adenovirus, enterovirus, retrovirus, rotavirus, pa i koronavirus, odnosno koronavirusi.
Ime su dobili po obliku koji podseća na venac (latinski corona).
Koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19) izaziva virus iz grupe koronavirusa
SARS-CoV-2, ranije poznat po prelaznom nazivu 2019-nCoV.

Virus izazivač konkretne bolesti piše se odvojeno: HIV virus ili virus HIV-a, ebola
virus ili virus ebole, virus morbila (malih boginja), virus gripa i sl.

Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, smatra
da bi trebalo pisati virus korona jer se radi o atributivnoj konstrukciji, a
u njima širi pojam dolazi ispred užeg.

Piše se izlažu.

Prezent glagola izlagati, koji je nesvršeni prema izložiti, glasi: izlažem-izlažeš-izlaže-izlažemo-izlažete-izlažu. Ako se prvo lice jednine završava na -em, nastavak trećeg lica množine je -u: ja izlažem, a oni izlažu.
Glagolski prilog sadašnji glasi izlažući, a ne *izlagajući jer se dobija tako što se nastavak -ći doda na treće lice množine prezenta: izlažu+ći=izlažući.

Piše se i jedno i drugo.

Drugi deo složenice -saur(us) nastao je od grčke reči sauros (σαῦρος), preko novolatinskog saurus što znači gušter: dinosaur(us), tiranosaur(us), ceratosaur(us), albertosaur(us), argentinosaur(us), megalosaur(us), stegosur(us), haplokantosaur(us), brahiosaur(us) i sl.
U množini: dinosauri i dinosaurusi, tiranosauri i tiranosaurusi, ceratosauri i ceratosaurusi i dalje.
Imena iz latinskog i grčkog preuzimamo tako što im odbacimo nastavak -us, odnosno -os. Od ovog pravila postoji i veliki broj izuzetaka kako kod jednosložnih i dvosložnih (patos, logos, haos, kosmos; bonus, virus, sinus, rebus), tako i kod višesložnih reči (diskobolos, abonos, mikrokosmos, makrokosmos; abortus, asparagus, inkubus, kumulonimbus).
Rečnik SANU, jednotomni Rečnik Matice srpske, Veliki rečnik stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke daju oblike -saur i -saurus kao ravnopravne. Rečnik jezičkih nedoumica I. Klajna daje prednost oblicima koji se završavaju na -saur, dok šestotomni Rečnik Matice srpske daje samo oblike na -saur.

Piše se parking-mesto.

Prvi deo polusloženice parking-, u pridevskoj službi, koji znači onaj koji se odnosi na parking, koji je namenjen za parking, za parkiranje, piše se sa crticom: parking-prostor, parking-zona, parking-sat, Parking-servis i sl.

Piše se merno-regulaciona.

Npr. stanica, oprema ili tehnika.
Pridev merno-regulacioni, merno-regulaciona, merno-regulaciono piše se polusloženički, sa crticom, jer se njegove sastavnice, pridevi merni i regulacioni, nalaze u naporednom odnosu.

Piše se pilot-projekat.

Isto i pilot-emisija, pilot-izdanje, pilot-istraživanje, pilot-proizvodnja i sl.
Spojevi u kojima se prva reč (imenica) oseća kao zamena za pridev (kakav projekat, kakvo izdanje, kakvo istraživanje, kakva proizvodnja) pišu se polusloženički, sa
crticom.

Piše se Igorov.

Prisvojni pridev od muškog imena Igor (ruskog porekla, verovatno od staroskandinavskog Ingvarr) glasi Igorov-Igorova-Igorovo-Igorovi-Igorove-Igorova.
Sufiks -ov se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava nenepčanim suglasnicima (kakav je r), a sufiks -ev se dodaje na tvorbenu osnovu koja se završava prednjonepčanim suglasnicima (j, lj, nj, đ, ć, dž, č, ž, š).
Isto i: borov, lovorov, javorov, sumporov, senatorov, lektorov, direktorov, doktorov, Amorov i sl.

Piše se pasta.

Od italijanskog pasta; i polugusta masa koja služi kao sredstvo za čišćenje (zubna pasta, pasta za cipele) i vrsta testenine u obliku rezanaca.
U Velikom rečniku stranih reči i izraza I. Klajna i M. Šipke oblik pašta se upućuje na paštašuta (italijanski pasta asciutta), suvo testo, kao kulinarski pokrajinski izraz za makarone, špagete, rezance i sl. s prelivom od paradajza, mesa itd. i struganim sirom.

Piše se Černobilj.

Od ukrajinskog Čornobilь i ruskog Černobыlь, Černobilj je grad u Ukrajini poznat po nuklearnoj katastrofi iz 1986.
O toj nesreći je snimljena i istoimena serija 2019. godine.