Piše se primalac.

Imenice na lac imaju l u nominativu jednine i genitivu množine, a gube ga u svim ostalim padežima: primalac-primaoca-primaocu-primaoca-primaoče-primaocem-primaocu u jednini i primaoci-primalaca-primaocima-primaoce-primaoci-primaocima-primaocima u množini.

Piše se Hram Svetog Save.

Hram se piše velikim slovom jer je neispustivi deo imena: Hram Svete Trojice, Hram Hrista Spasitelja, Hram Vaskrsenja Hristovog, Hram Vasilija Blaženog.

Piše se Evangelistička crkva.

Zvanični nazivi crkava pišu se velikim početnim slovom prve reči: Evangelistička crkva, Katolička crkva, Srpska pravoslavna crkva, Anglikanska crkva, Islamska verska zajednica.

Piše se Crkva Uspenja.

Imena crkava pišu se velikim početnim slovom.
Imenica crkva se shvata kao neispustivi deo imena kad je drugi deo naziva u genitivu i tada se piše velikim slovom: Crkva Uspenja, Crkva Svetog Marka, Crkva Svetog Đorđa.
Kada je drugi deo naziva u nominativu imenica crkva se ne shvata kao neispustivi deo naziva pa se piše malim slovom: crkva Ružica, crkva Sveti Luka, crkva Sveti Petar na Limu, crkva Sveta Trojica u Nišu.

Piše se i jedno i drugo.

Velikim slovom se piše ulica kada je prva reč uobičajenog, neskraćenog naziva: Ulica srpskih vladara, Ulica trista kaplara, Ulica internacionalnih brigada.
Kada se iza reči ulica nalazi memorijalno ime u genitivu može se ispustiti reč ulica i pisati samo: Srpskih vladara, Trista kaplara, Internacionalnih brigada.

Piše se i jedno i drugo.

Imena jezika pišu se malim slovom: norveški jezik, kineski jezik, engleski jezik, srpski jezik.
I imena školskih predmeta pišu se malim slovom: profesor norveškog jezika, pismeni iz srpskog jezika, danas ispituje engleski.
Velikim slovom se pišu samo naslovi i nadnaslovi u školskoj dokumentaciji (dnevniku, nastavnom planu i programu, uverenju, svedočanstvu): Norveški jezik, Kineski jezik, Engleski jezik, Srpski jezik.

Piše se Šumadijski trg.

Glas j iz osnove čuva se ispred nastavka ski: azijski (od Azija), armijski (od armija), austrijski (od Austrija), australijski (od Australija), kancelarijski (od kancelarija), finansijski (od finansije), šumadijski (od Šumadija).
Pridevi na ski pišu se malim slovom osim kad su prva reč naziva koji se piše velikim slovom.

Piše se natprirodna.

Zvučno d ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: natprirodan, natprirodna, natprirodno, natprirodni, natprirodne, natprirodna.

Piše se ne moram.

Odrična rečca ne, piše se odvojeno od glagola: ne moram, ne moraš, ne mora, ne moramo, ne morate, ne moraju.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog uglavnom koji znači u većini slučajeva, najčešće, ukratko, piše se spojeno: građani su uglavnom nedovoljno informisani.
U doslovnom značenju (predlog u i pridev glavni) piše se rastavljeno: u glavnom gradu nema dovoljno parkova.