Piše se služiti se računarom.

Predlog sa se ne upotrebljava sa instrumentalom koji označava oruđe.

Piše se kontaktirati sa direktorom.

Kontaktirati znači stupiti u vezu sa ili povezati se. Uz njega mora biti imenica u instrumentalu.

Piše se bio sam kod kuće.

Uz glagole mirovanja koristi se genitiv a uz glagole kretanja dativ. Idem kući a kad stignem biću kod kuće (ili u kući).
Izraz osećati se kao kod svoje kuće znači osećati se slobodno, neusiljeno.

Piše se hej Marta.

Dvosložna imena koja na prvom slogu imaju bilo koji akcenat osim dugouzlaznog imaju vokativ jednak nominativu. Kad zovemo Luku, Lanu, Divnu, Hanu, Minu, Olgu, Ninu, Anu, Višnju, Teu ili Dunju zvaćemo ih Luka, Lana, Divna, Hana, Mina, Olga, Nina, Ana, Višnja, Tea, Dunja.

Piše se hej Saro.

Dvosložna imena koja imaju dugouzlazni akcenat na prvom slogu imaju o u vokativu. Kad zovemo Maju, Ivu, Lenu, Laru, Mišu, Božu, Ljubu, Mašu, Bebu ili Batu zvaćemo ih Majo, Ivo, Leno, Laro, Mišo, Božo, Ljubo, Mašo, Bebo, Bato. 

Piše se iako ako znači mada, premda, a i ako u svim ostalim slučajevima.

Iako se piše sastavljeno kad je veznik u dopusnom značenju: Stići ćemo iako smo kasno krenuli.
U spoju veznika i i ako piše se odvojeno: I ako stignemo biće kasno. Ako možeš i ako znaš pomozi.

Piše se a kamoli.

Rečca li je srasla sa nekim veznicima: ali, ili, negoli, kadli, kamoli. Kamoli je veznik koji često stoji u vezi sa veznikom a i ističe da je ono o čemu se govori sasvim prirodna posledica onoga što je rečeno: sve je upropastio a kamoli neće to.

Piše se zbog bolesti ako je bolest uzrok.

Predlog zbog koristimo da iskažemo uzrok koji je izazvao neku posledicu a predlogom radi iskazuje se cilj ili namera.

Piše se roze kaput.

Roze je pridev stranog porekla koji se ne menja.

Piše se roze haljina.

Pridevi stranog porekla u našem jeziku se ne menjaju: roze, braon, bež, bordo, drap, krem, lila, grao, teget. Roze haljina, roze četkica, roze karmin, roze gumica.