Piše se sa računom ili bez njega.

Dva predloga se mogu pisati uz imenicu kada zahtevaju isti padež. Ako predlozi zahtevaju različite padeže mora se upotrebiti i imenica i zamenica.

Piše se za zakon ili protiv njega.

Dva predloga se mogu pisati uz imenicu samo ako zahtevaju imenicu u istom padežu. Ako predlozi zahtevaju različite padeže moraju se upotrebiti imenica i zamenica.

Piše se trgovati lekovima.

Uz instrumental sredstva se ne sme upotrebljavati predlog sa.

Piše se služiti se računarom.

Predlog sa se ne upotrebljava sa instrumentalom koji označava oruđe.

Piše se kontaktirati sa direktorom.

Kontaktirati znači stupiti u vezu sa ili povezati se. Uz njega mora biti imenica u instrumentalu.

Piše se bio sam kod kuće.

Uz glagole mirovanja koristi se genitiv a uz glagole kretanja dativ. Idem kući a kad stignem biću kod kuće (ili u kući).
Izraz osećati se kao kod svoje kuće znači osećati se slobodno, neusiljeno.

Piše se hej Marta.

Dvosložna imena koja na prvom slogu imaju bilo koji akcenat osim dugouzlaznog imaju vokativ jednak nominativu. Kad zovemo Iskru, Taru, Luku, Lanu, Divnu, Hanu, Minu, Olgu, Ninu, Anu, Višnju, Teu ili Dunju zvaćemo ih Iskra, Tara, Luka, Lana, Divna, Hana, Mina, Olga, Nina, Ana, Višnja, Tea, Dunja.

Piše se hej Saro.

Dvosložna imena koja imaju dugouzlazni akcenat na prvom slogu imaju o u vokativu. Kad zovemo Maju, Ivu, Lenu, Laru, Mišu, Božu, Ljubu, Mašu, Bebu ili Batu zvaćemo ih Majo, Ivo, Leno, Laro, Mišo, Božo, Ljubo, Mašo, Bebo, Bato. 

Piše se iako ako znači mada, premda, a i ako u svim ostalim slučajevima.

Iako se piše sastavljeno kad je veznik u dopusnom značenju: Stići ćemo iako smo kasno krenuli.
U spoju veznika i i ako piše se odvojeno: I ako stignemo biće kasno. Ako možeš i ako znaš pomozi.

Piše se a kamoli.

Rečca li je srasla sa nekim veznicima: ali, ili, negoli, kadli, kamoli. Kamoli je veznik koji često stoji u vezi sa veznikom a i ističe da je ono o čemu se govori sasvim prirodna posledica onoga što je rečeno: sve je upropastio a kamoli neće to.