Piše se u 2012.

Redni brojevi se pišu sa tačkom iza cifre ili slovima . Pogrešno je ekonomično pisanje s morfološkom naznakom.

Piše se otprilike.

 Predlog od i imenica prilika u genitivu jednine uz glasovnu promenu jednačenje po zvučnosti (d+p=tp) daju prilog otprilike koji znači približno. Koliko otprilike dnevno radiš?
Složenice od predloga i nekog padežnog oblika pišu se sastavljeno: uvek, odmah, uveče, bestraga, odreda, uistinu, spolja, smesta, zbogom, međutim, zatim, zašto, zato, sasvim.

Piše se sumnjivo.

Prilog sumnjivo potiče od prideva sumnjiv-sumnjiva-sumnjivo, a ovaj od imenice sumnja kojoj je u osnovi glagol mniti, misliti (su+mniti). Od imenice sumnja nastaju brojne izvedenice koje u osnovi zadržavaju osnovu sumnj: sumnja, sumnjati, sumnjiv, sumnjivo, sumnjivac, sumnjičav, osumnjičiti, sumnjičavost, nesumnjivo.

Piše se i jedno i drugo.

Železara je ekavski a željezara ijekavski.

Piše se i jedno i drugo.

Oba izgovora su ravnopravna samo ih ne treba mešati.

Piše se potpredsednik.

Zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t.
D se nikad ne menja ispred s i š.
D+p daje tp a d+s ostaje ds. Ijekavski potpredsjednik.

Piše se koordinacija.

Coordinatio na latinskom znači uređenje, uređivanje, sređivanje, izjednačenje.
Udvojeno o imaju reči stranog porekla: kooperacija, kooperant, koordinata, koordinirati, koordinator, koordinatorka, zoolog, zoologija, zoogeografija, zoološki, zoonoze, zoospore i domaće reči: poodavno, poodmaći, poočim, pooštriti, doonda...

Piše se pikada.

Imenice muškog roda stranog porekla koje se završavaju na kratko o gube to o u padežnim nastavcima: pikado, pikada, pikadu, pikado, pikado, pikadom, pikadu u jednini. U množini ove imenice najčešće su srednjeg roda: pikada, pikada, pikadima, pikada, pikada, pikadima, pikadima. Takve su imenice: torpedo, libreto, kimono, aikido, intermeco, dinamo, nokturno, auto, kino, scenario, studio...

Piše se i jedno i drugo.

U dativu i lokativu jednine nekih imenica koje se završavaju na ka, ga i ha dozvoljeni su dubleti: kćerki i kćerci, slugi i sluzi, snahi i snasi, dviski i dvisci, epohi i eposi, maski i masci, freski i fresci, humoreski i humoresci, arabeski i arabesci, cevki, cevci.

Piše se i jedno i drugo.

Dativ i lokativ od imenice žurka koja označava pticu iz porodice liski, glasi žurki: pas je potrčao ka ranjenoj žurki.
Dativ i lokativ od imenice žurka koja označava zabavu (žur), glasi žurki i žurci: sinoć smo bili na žurki ili žurci.

Jednotomni Rečnik Matice srpske iz 2011. na strani 359 ima dve odrednice žurka. Prva u značenju barska kokica Gallinula chlorupus i druga u značenju večernja ili noćna zabava (obično za mlade); up. žur. U ovom drugom značenju dativ je žurki i žurci. Ova vrsta zabave može se pronaći u Rečniku SANU i u šestotomnom Rečniku Matice srpske samo pod odrednicom žur (fr. jour). Prvi je obrađuju 2006. I. Klajn i M. Šipka u Velikom rečniku stranih reči i izraza na strani 470: žurka, ž, dat. žurci, gen. mn. žurki fam. v. žur.