Piše se i jedno i drugo.

S+genitiv (s one strane)  je češće, a s+akuzativ (s onu stranu) je ređe ali ispravno uz imenicu strana. S ove, te, leve, desne strane i s ovu, tu, levu, desnu stranu. 

Piše se reći ću.

Od glagola čiji se infinitiv završava na ći futur I se piše odvojeno: reći ću, reći ćeš, reći će, reći ćemo, reći ćete, reći će.

Piše se i jedno i drugo.

Predsednica je žena predsednik a predsednikovica je predsednikova žena. Predsednikovićevica ne postoji.

Piše se i jedno i drugo.

Rasklimatana je ona što je u stanju rasklimatanosti od glagola rasklimatati. Od glagola rasklimati je rasklimana. 

Piše se kontaktirati.

Piše se protestovati.

Dobijeno od protest+ovati. V ne postoji u korenu reči.

Piše se prisustvovati.

Suglasnik t se gubi (mada nedosledno) ispred suglasničkih grupa (dvočlanih ili tročlanih) koje ponavljaju glas t (kao drugi u skupini): prisustvo (a ne *prisutstvo) i prisustvovati (a ne *prisutstvovati), prema prisutan ili prisutnost.

Isto i odsustvo (a ne *odsutstvo) ili odsustvovati (odsutstvovati), prema odsutan ili odsutnost.

Piše se pretčas.

Zvučno d ispred bezvučnog č prelazi u svoj bezvučni par t.

Piše se potvrdiće.

Futur I može imati prost i složen oblik. Prost je nastao dodavanjem enklitičkih oblika ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će na okrnjeni infinitiv: potvrdit+će=potvrditće=potvrdiće (t se gubi ispred ć jer se već sadrži u ć). Isto: pričaće, radiće, pevaće, pisaće, čuće, videće, držaće.

Piše se biblioteka.

J se ne piše između i i o iako se u govoru vrlo slabo čuje: iole, kiosk, biblioteka, violina, dioptrija, sociologija.