Piše se Visoka poslovna škola.

Imena škola pišu se velikim početnim slovom. Velikim slovom pišu se i vlastita imena ako su u sastavu naziva: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet u Nišu, Karlovačka gimnazija, Muzička škola Vatroslav Lisinski, Srednja mašinska škola, Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu, Umetnička škola u Kraljevu.

Piše se Vojin.

Lična imena: Mijo, Cvijo, Peja, Pejo, Gruja, Grujo, Vujica, Kajica, Voja, Vojo i njihovi padežni oblici, prisvojni pridevi i reči izvedene od njih imaju j.  

Piše se vijori.

J se ne piše između i i o osim kad je j deo osnove: zmijo, zmijom, zmijolik od zmija, Srbijo, Srbijom od Srbija, Silvijom od Silvija, istorijom od istorija, Ravijojla, vijoriti od korena vij.

Piše se i jedno i drugo.

Prvi deo složenice visoko piše se spojeno: visokogradnja, visokokvalitetan, visokonaponski, visokoobrazovana, visokoparan, visokoškolski, visokorizično.
Ako se prvi deo posebno naglašava piše se rastavljeno: ove visoko specijalizovane studije trebalo bi da...

Piše se i jedno i drugo.

U poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno je pisanje velikim slovom Vi, Vaš i Vama za obraćanje jednoj osobi (ređe Ti, Tvoj i Tebe) kao znak naglašenog poštovanja: prihvatamo Vašu ponudu i predlažemo Vam. Glagol je u tom slučaju u množini muškog roda: Vi ste rekli (i muškoj i ženskoj osobi) a ne Vi ste rekla. Ako se obraćamo većem broju lica, ustanovi i slično vi i vaš se piše malim slovom.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno zajedno kao prilog koji znači u zajednici, u društvu: izašli su zajedno, a rastavljeno za jedno kao predlog za i prilog jedno koji znači oko, blizu, otprilike: vratiću se za jedno mesec dana (otprilike).

Piše se i jedno i drugo.

Od glagola zanovetati prezent glasi zanovetam-zanovetaš-zanoveta-zanovetamo-zanovetate-zanovetaju i zanovećem-zanovećeš-zanoveće-zanovećemo-zanovećete-zanoveću. Imperativ je zanovetaj i zanoveći.

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno zasigurno kao prilog koji znači svakako, pouzdano, bez ikakve sumnje: negde zasigurno ima toga. Rastavljeno za sigurno kad je akcenat na sigurnosti: držim to što mi pričaš za sigurno.

Piše se i jedno i drugo.

Od glagola zavisiti je (ne)zavisan-(ne)zavisna-(ne)zavisno-(ne)zavisni-(ne)zavisne-(ne)zavisna u značenju (ne)samostalan: još uvek je zavisan od roditelja (zavisi od njih). Zavistan u značenju zavidan, zavidljiv je od zavist osećanje neprijateljstva i neraspoloženja izazvano uspehom ili srećom nekog drugog: gledala nas je zavisna gomila (zavidna, sa zavišću).

Piše se na proleće.

Predloške veze sa nazivima godišnjih doba pišu se odvojeno: u proleće, u leto, u jesen, u zimu, na proleće, na leto, na zimu, s proleća, s jeseni, od proleća, do zime, pred zimu, pod zimu.