Piše se đene-đene.

Udvojeni prilozi pišu se sa crticom.Đene-đene je prilog iz turskog i znači još-još, još i kojekako, koliko-toliko, može se podneti: da je samo starost, još i đene-đene nego i bolest...

Piše se fobija.

J se čuje i piše između i i a. Osim kao samostalna reč koja znači patološki strah, fobija se koristi kao drugi deo složenica i u značenju patološkog straha i u značenju mrzilac, neprijatelj: agorafobija, arahnofobija, kirofobija, sajberfobija, anglofobija, ksenofobija, homofobija. Sufiksoid fob znači mrzilac, neprijatelj: ksenofob, anglofob, slavofob. 

Piše se fen.

Električni aparat za sušenje kose dobio je naziv po toplom južnom vetru, švajcarski Fohn.

Piše se besmrtan.

Od bez+smrtan jednačenjem po zvučnosti (zvučno z ispred bezvučnog s prešlo je u svoj bezvučni par s) dobili smo bessmrtan. Dva ista suglasnika svode se na jedan (jedan se gubi) i dobijamo besmrtan. Tako se i izgovara i piše.
Isto i bezsmisleno preko bessmisleno do besmisleno, od bezstidnici preko besstidnici do bestidnici.

Piše se ekscerpcija.

Ekscerpirati, ekscerptirati, ekscerpt je ispis, izvod iz knjige, kratak sadržaj.

Piše se i jedno i drugo.

Oba su prilozi koji znače na drugi način.

Piše se devetki.

Imenica devetka u dativu i lokativu jednine glasi devetki.
Sibilarizacija izostaje kod imenica na a čija se osnova završava suglasničkom grupom tk: tetki, motki, četki, alatki, lutki, patki, stotki.

Piše se i jedno i drugo.

Dalji je komparativ od prideva dalek, a daljnji je pridev umnogome sinoniman pridevu dalek.  Oba se koriste u izrazima bez daljeg i do daljeg, odnosno bez daljnjeg i do daljnjeg, s tim što se preporučuje bez daljeg i do daljeg.

Izraz bez dalj(nj)eg(a) prema nemačkom ohne weiteres, znači bez odlaganja, bez oklevanja, smesta; bez pogovora, bezuslovno, neizostavno: Može li se to bez dalj(nj)eg uvrstiti u školski program.

Izraz do dalj(nj)eg(a) koji znači zasada, privremeno, dok se drugačije ne naredi, bolji je nego do daljnjeg: Do dalj(nj)eg će biti sve po starom.

Piše se cijena.

Ekavskom dugom e (cena), koje vodi poreklo od dugog jata, odgovara ijekavsko ije.

Piše se ćevabdžinica.

Bezvučno p ispred zvučnog dž prešlo je u svoj zvučni par b jednačeći se sa njim po zvučnosti: ćevabdžija, ćevabdžijka, ćevabdžijkin, ćevabdžijski ali ćevap i ćevapčić.