Piše se pao je na ispitu.
Pogrešna je upotreba akuzativne rekcije glagola pasti kada je reč o proveri znanja, npr. *Pao je ispit.
Ova konstrukcija, koja se sreće u razgovornom jeziku, pogotovo u đačkom i studentskom žargonu, mogla je nastati po analogiji sa ispravnim položio je ispit ili dao je ispit, ili pod uticajem engleskog fail an exam.
Piše se ocenili su kao uvredljivo.
Upotreba instrumentalne rekcije sa glagolom oceniti je pogrešna (npr. *Ocenili su takvo ponašanje uvredljivim). Umesto toga uz glagol oceniti treba upotrebiti spoj veznika kao i imenice i prideva u nominativu: Ocenili su takvo ponašanje kao uvredljivo.
Piše se predsedavati sednici.
Normativna gramatika srpskog jezika P. Pipera i I. Klajna proglašava pogrešnom instrumentalnu rekciju glagola predsedavati (*predsedavati sednicom) jer smatra da je nastala po analogiji sa rekcijom glagola rukovoditi. Jedino ispravna je dativska rekcija koja je kalk iz nemačkog gde nemačko Vorsitzens ima dopunu u dativu.
Ako želite da saznate više možete poslušati emisiju Put u reči od 28. do 35. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3079986/put-u-reci.html.
Piše se i jedno i drugo.
U imeničkim sintagmama sa atributivima nazivi naseljenih mesta, planina, ostrva i nekih drugih objekata mogu u zavisnim padežima biti promenljivi ili nepromenljivi: u selu Kupinovu ili u selu Kupinovo; na planini Liscu ili na planini Lisac, itd.
Iako su i jedni i drugi oblici pravilni, u zvaničnijem načinu izražavanja prednost imaju izrazi s nepromenljivim glavnim delom: u selu Kupinovo ili na planini Lisac i sl.
Piše se Baba Višnjina.
Imenice koje znače srodstvo, upotrebljene u ustaljenim sklopovima ispred ličnog imena ili prezimena, bez obzira da li su promenljive ili nepromenljive, pišu se odvojeno: kuma Vesna, tetka Stoja, teča Milan, čika Mitar, uja Žarko, pa i baba Višnja (baba Višnje, baba Višnji i babe Višnje, babi Višnji).
Između takve dve reči ranije se pisala crtica, kako bi se istakla nepromenljivost prve ali po Pravopisu srpskoga jezika (2011) u cilju pojednostavljivanja pravila, takvi spojevi se pišu bez crtice (tačka 92b).
Ako se radi o vlastitom imenu ili imenu ulice piše se velikim slovom: Baba Višnja (Višnja Urošević, majka kneza Miloša) kao i Baba Višnjina ulica na Vračaru.
Piše se i jedno i drugo.
Zvaničan naziv sportskog centra piše se velikim početnim slovom: Sportski centar Mladost ili Sportski centar Banjica. Puno ime skraćivanjem ne gubi karakter vlastitog imena, pa Sportski centar ili Mladost ili samo Centar pišemo velikim slovom ako pritom podrazumevamo Sportski centar Mladost.
Sintagma sportski centar se piše malim slovom: Sportski centar Mladost je ime sportskih centara u više srpskih gradova. Ako se skraćeno ime svedeno na zajedničku imenicu, bliže određuje nekom drugom rečju (npr. pridevom ili pridevskom zamenicom) onda se piše malim slovom: naš sportski centar (i kad mislimo na konkretni SC Mladost) ili ovaj sportski centar i sl.
Piše se vata.
Od nemačkog Watte i francuskog ouate, vata je prečišćen i prerađen pamuk koji služi za brisanje, čišćenje i sl.
Piše se i jedno i drugo.
Domaća skraćenica za dinar je din. i piše se malim slovima sa tačkom.
Međunarodna slovna oznaka (akronim) za dinar je RSD (primenjuje se od 1. 11. 2006) i piše se velikim slovima bez tačaka i međuslovnih belina.
Piše se utehi.
Dativ i lokativ od umenice uteha glase utehi.
Palatalizacija se ne vrši kada bi se zamena doživela kao udaljavanje od osnovnog lika reči: strehi (dativ od streha), juhi (dativ od juha), čohi (dativ od čoha), sinegdohi (dativ od sinegdoha).
Piše se input.
Od engleskog input, što znači ulaz, podaci koji se unose u kompjuter radi obrade, ulazna vrednost, ulazna informacija; suprotno je autput (output), podaci koji izlaze iz kompjutera (tekst, brojevi, crteži).
Na spoju složenica ne dolazi do jednačenja po mestu tvorbe.