Piše se autobusom.

Imenice muškog roda prve vrste čija se osnova završava nenepčanim suglasnikom (b, p, d, t, m, n, l, r, v, f, c, z, s) u instrumentalu jednine imaju nastavak om: autobusom i skraćeno busom.
Iza s često se sreće nastavak em i kod najboljih pisaca (I. Andrić, M. Krleža, B. Ćopić, B. Nušić...): nosem umesto nosom, pojasem umesto pojasom, brusem umesto brusom, kursem umesto kursom.

Piše se akonto.

Od italijanskog a conto što znači na ime, na račun, unapred.
U razgovornom jeziku akonto toga koristi se u značenju u vezi s tim.
Konto od italijanskog conto je račun u knjigovodstvu u kome se beleže imovinske promene i pismeni račun na osnovu koga se vrši plaćanje.

Piše se nedopustiv.

Iza suglasničkih grupa st, zd, št i bilo koji suglasnik+r upotrebljava se nastavak iv a ne ljiv: neoprostiv, nepremostiv, neuništiv, nerazmrsiv, milostiv, žalostiv, neizreciv.
Izuzetak su popustljiv i nepopustljiv koji imaju nastavak ljiv iza suglasničke grupe st.

Piše se opet Jovo nanovo.

Velikim slovom pišu se imena i prezimena i kad su figurativno upotrebljena: zaigraće opet Divci i Đorđevići, Robinzoni našeg vremena, Martin iz Zagreba, Martin u Zagreb.

Piše se i jedno i drugo.

Velikim slovom pišu se indijanska simbolička imena: Crveni Oblak, Mali Medved, Siva Sova, Orlovo Pero, Mala Zvezda, Ludi konj, Šareni rep, Brza reka, Ranjeno Koleno.
U ostalim slučajevima malim slovom: poglavica Crveni oblak posmatrao je kako se polako približava crveni oblak sa istoka.  

Piše se i jedno i drugo.

Velikim slovom pišu se zvanja koja se upotrebljavaju samostalno umesto imena određenih istorijskih ličnosti: Vožd (Karađorđe), Veliki župan (Stefan Nemanja), Ban (Kulin), Nadvojvoda (Franc Ferdinand) Carica (Milica), Kneginja (Ljubica), Duče (Musolini), Firer (Hitler).
U svim ostalim slučajevima malim slovom: vožd, veliki župan, ban, nadvojvoda, carica, kneginja, duče, firer. 

Piše se Cakana.

Ustaljeni nadimci i imena odmila pišu se velikim slovom: Neša, Mila, Miki, Beba, Bata, Jaca, Daca, Maca, Naja, Zeka, Svileni, Surovi, Crni, Barakuda, Mašnica, Munze, Žuta, Car.

Piše se ekstrakt.

Od latinskog extractum što znači ono što je izvađeno, izvučeno, kondenzovana materija, prehrambeni proizvod ili farmaceutski preparat i extractus izvod iz knjiga ili spisa i srž, suština, jezgro nečega, ono što je najbolje ili najlepše u nekoj stvari.

Piše se natkrivanje.

Zvučno d ispred bezvučnog k prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se naredbodavac.

Naredbodavac je onaj koji izdaje naredbe. Pridev je naredbodavni-naredbodavna-naredbodavno.