Piše se i jedno i drugo.

God se piše spojeno sa zamenicom šta/što u neodređenom značenju nešto: spremi štogod za večeru.
Rastavljeno se piše kad ima sopstveni akcenat kod isticanja: što god uradiš biće dobro.

Piše se i jedno i drugo.

Rečca god piše se spojeno sa zamenicom kad je nenaglašena i kada pojačava njeno neodređeno značenje nekad, katkad, koji put (svrati kadgod) a rastavljeno u svim ostalim slučajevima (dođi kad(a) god hoćeš, kad tebi odgovara).

Piše se doktorand.

Doktorand je onaj koji priprema doktorat, kandidat za doktora.

Piše se nezavršeni.

Odrična rečca ne piše se spojeno sa imenicama, pridevima, prilozima i glagolskim pridevima (radnim i trpnim): nebriga, neveseo, nedugo, nepisan, nevažeći i nemoj, neću, nemam.

Piše se banci.

Dativ i lokativ jednine od imenice banka su banci.
Genitiv množine glasi banaka i banki: videla sam u banci da će za praznike raditi nekoliko njihovih banki (banaka).

Piše se i jedno i drugo.

Strane sveta pišu se malim slovom: istok, zapad, sever, jug.
Ako se strane sveta upotrebe u značenju društvenopolitičkog, ekonomsko ili kulturnog prostora pišu se velikim slovom: rat Severa i Juga, bogati Sever i siromašni Jug, kriza Zapada, uticaj Istoka. 

Piše se hronometar.

Prefiksoid hrono piše se spojeno: hronologija, hronološki, hronogram, hronograf, hronolog.

Piše se ekvidistanta.

Prefiksoid ekvi koji znači jednak, isti uvek se piše sastavljeno: ekvivalentan, ekvivalencija, ekvilateralan, ekvidistanta, ekvilibrijum, ekvilibristika, ekvinocijum, ekvipolencija.

Piše se i jedno i drugo.

Drugačiji-drugačija-drugačije i drukčiji-drukčija-drukčije. Oba prideva znače koji nije jednak različit.

Piše se i jedno i drugo.

Češće je banjalučki. Spojeno i malim slovom (kao svi pridevi na ski, čki i ški od višečlanih imena).