Piše se i jedno i drugo.

Imenica gost u genitivu množine može imati dva lika: gostiju (oblik stare dvojine) i gosti (sistemski oblik imenica četvrte vrste).
Izraz svakog gosta (za) tri dana dosta znači ne treba suviše dugo ostati u gostima.

Piše se godinu i po.

Po je nepromenljiva reč u imeničkoj službi i znači pola, polovina: sedam i po, sat i po, minut i po, junak i po, mesec i po, litar i po.

Piše se i jedno i drugo.

Imenice muškog roda čija se osnova završava sonantom r u obliku vokativa mogu imati e ili u: ribare i ribaru, gospodare i gospodaru, poštare i poštaru, konobare i konobaru.
Izuzetak su imenice car i Lazar koje imaju samo e: care, Lazare.

Piše se general-major.

Kod vojnih i policijskih činova drugom sastavnicom se precizira rangiranje: general-major, general-potpukovnik, general-pukovnik.
General od latinskog generalis što znači opšti (opšti zapovednik).
Od latinskog magnus što znači veliki komparativ je major veći. U prenesenom značenju viši (čin). Major je prvi čin viših oficira.

Piše se garderoba.

Od francuskog garderobe mesto za odlaganje odela ili prtljaga, odeljenje za presvlačenje glumaca u pozorištu ili odeća (kostimi) jedne osobe. Garderober i garderoberka, u Pravopisnom rečniku i garderobar i garderobarka. 

Piše se i jedno i drugo.

Od latinskog de facto što znači u stvarnosti, stvarno, zaista, doista, zbilja.

Pravopis Matice srpske daje spojeno pisanje (defakto), a Rečnik SANU i Veliki rečnik stranih reči i izraza M. Šipke i I. Klajna daju odvojeno pisanje (de fakto).

Piše se Andrej.

Vokativ jednine od muških imena Andrej, Andreja, Andrija i ženskog imena Andrea, po Pravopisnom rečniku Milana Šipke, jednak je nominativu. Zvaćemo ih Andrej, Andreja, Andrija i Andrea.

Piše se i jedno i drugo.

Malim slovom musliman znači pripadnik islamske vere. Pridev muslimanski može se zameniti sa islamski.
Velikim slovom Musliman i Muslimanka je etnički naziv, danas češći Bošnjak i Bošnjakinja. Jezik je bošnjački ne bosanski.
Bosanac i Bosanka su etnici sa zavičajnim značenjem stanovnika oblasti a ne ime naroda.

Piše se isplažen.

Od glagola isplaziti (ne ispleziti) trpni pridev je isplažen.
Izraz isplaziti jezik znači umreti obešen ili učiniti prostački i uvredljiv gest.
Na Tibetu je međutim, isplažen jezik uobičajeni pozdrav.

Piše se i jedno i drugo.

Dobijao je radni glagolski pridev od glagola dobijati.
Dobivao je radni glagolski pridev od glagola dobivati. 
Oba su nesvršena prema svršenom glagolu dobiti. Trpni pridev je dobiven i dobijen.
Izraz dobiti korpu znači biti odbijen.