Piše se !.

Kraj rečenice osim tačkom (.) obeležavamo upitnikom (?) ili uzvičnikom (!) ili tri tačke kojima se obeležava prekid teksta (...)
Ti znaci se ne kombinuju sa tačkom na kraju rečenice.
Izuzetak je recimo: Na kraju uzvične rečenice pišemo !.

Piše se 1)

Umesto tačke uz arapske brojeve i slova u službi raščlanjavanja teksta može se upotrebiti poluzagrada, potpuna zagrada ili znak stepena: 1), a), (2). 
Nije ispravno 1.), a.), itd.).

Piše se bekhend.

Od engleskog backhand, vrsta udarca u tenisu.
Od ovoga treba razlikovati termin iz softverskog inženjerstva bek end, odnosno bek-end (deo softverskog sistema koji nije vidljiv za korisnika), suprotno od front end, odnosno front-end (deo softverskog sistema koji je bliži korisniku, interfejs).

Piše se bekgraund.

Od engleskog background što znači zaleđe, pozadina, podloga, zvučna kulisa i sl.

Piše se odslušaj.

D se ne menja ispred s i š. To je odstupanje od jednačenja po zvučnosti.

Piše se kurcšlus.

Od nemačkog Kurzschluss što znači kratak spoj tj. slučajan dodir ili premošćenje dva električna raznoimena pola, usled čega se stvara izuzetno jaka struja, koju provodnik ne može da izdrži, nego mora da pregori; dovodi do prekida struje.

Piše se Šar-planina.

I planina Šara. Čovek sa Šare je Šarplaninac a rasa pasa malim slovom šarplaninac.
Pridev je šarplaninski.

Piše se dva Novosađanina.

Imenice sa osnovnim oblikom na in (Novosađanin, Beograđanin, Zagrepčanin, Kraljevčanin, Srbin, čobanin, građanin) oblike množine grade dodavanjem gramatičkih nastavaka na okrnjenu osnovu koja se dobija kad se odbaci in: Novosađani, Beograđani, Zagrepčani, Kraljevčani, Srbi, čobani, građani.
Jedan Novosađanin (nominativ jednine), pet  (šest, sedam, osam i dalje) Novosađana (genitiv množine) a dva (tri i četiri i svi brojevi koji se završavaju na dva, tri i četiri) Novosađanina (genitiv jednine koji se upotrebljava za malu, paukalnu množinu).

Piše se strastan.

Strastan-strasna-strasno-strasni-strasne-strasna.
U ženskom i srednjem rodu i u zavisnim padežima gubi se t iz suglasničke grupe stn kao rezultat uprošćavanja.
Izraz strasna nedelja znači nedelja pre Uskrsa, Velika nedelja, u kojoj se slavi uspomena na Hristova stradanja.

Piše se i jedno i drugo i treće.

Vaskrs je srpskoslovenski oblik (staroslovenski srpske redakcije) koji se koristi u svečanijem stilu: Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse.
Uskrs je autentičan, narodni oblik: Hristos uskrsnu, uistinu uskrsnu.
Voskresenije je ruskoslovenski oblik (staroslovenski jezik ruske redakcije koji je danas zvanični jezik srpske crkve): Hristos voskrese, voistinu voskrese.
U Pravopisu stoji: ‚‚‚za normu je presudan spontani izražajni običaj, koji ne treba usmeravati i cenzurisati."