Piše se kreveca.

T se gubi ispred c: krevetac-kreveca-krevecu-krevetac-krevecem-krevecu u jednini i
kreveci-krevetaca-krevecima-krevece-krevecima-krevecima u množini.

Piše se kafa.

Može i pokrajinsko kava ali ne može kahva.

Piše se geostrateški.

Prefiksoid geo piše se spojeno: geodinamika, geolingvistika, geometrija, geograf, geomehanika, geopolitika, geostrategija, geofizika, geocentričnost, geometar.

Piše se Belog.

Pripadnost licima čija su imena, prezimena i nadimci nastali od prideva: Crni, Beli, Stari, Dragi, Tihi, Mušicki, Crnjanski, Gorki, izražava se oblikom genitiva: slika Musorgskog, roman Crnjanskog, muzika Mušickog, pripovetka Gorkog, auto Crnog, ime Belog, devojka Tihog, neprijatelj Starog, pesma Dragog.

Piše se andrićevski.

Velikim slovom pišu se prisvojni pridevi, nastali od vlastitih imena, na ov/ev i in: Andrićev, Njegošev, Cesarićev, Ujevićev, Popin, Desankin, Markov, Brankov, Đurin.
Pridevi izvedeni ostalim sufiksima pišu se malim slovom: andrićevski, njegoševski, budvansko, novosadska, sarajevske, tuzlanski, mitrovački, kraljevački, niški. 

Piše se escajg.

Od nemačkog Essen Zeug pribor za jelo.

Piše se evrocentričan.

Prefiksoid evro piše se spojeno: evroskeptik, evrokomunizam, evrogol, Evrovizija.

Piše se i jedno i drugo.

Bolje je dva, tri, četiri jajeta a pet jaja.
Jaje-jajeta-jajetu-jaje-jaje-jajetom-jajetu retko jaje-jaja-jaju-jaje-jajem-jaju u jednini i
jaja-jaja-jajima-jaja-jaja-jajima-jajima u množini.

Piše se četvrtak.

Dani u nedelji pišu se malim slovom: ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja. Nedelja je dobila ime po tome što se tada ne radi (ne dela). Ponedeljak dolazi po nedelji. Utorak znači drugi (na staroslovenskom vtori, drugi). Sreda je u sredini nedelje. Četvrtak je četvrti a petak peti dan u nedelji. Subota je došla do nas iz hebrejskog sabbathum, preko grčkog sabaton i znači nedelja (dan kada se ne radi, ne dela, dan odmora). 

Piše se i jedno i drugo.

Oba glagola znače: uginuti (životinja), umreti (čovek), prestati da radi, pokvariti se (aparat) ali i čeznuti za nekim (zar ne vidiš da crče za tobom).
Izraz crći od smeha znači jako, do iznemoglosti se smejati.