Piše se jedan dobar čovek.

Uz jedan i neki ide pridev neodređenog vida.

Piše se povoca.

Suglasnik d gubi se ispred c kad se posle gubljenja nepostojanog a nađe ispred njega:
povodac-povoca-povocu-povodac-povoče-povocem-povocu u jednini i
povoci-povodaca-povocima-povoce-povoci-povocima-povocima u množini.

Piše se kiseli kupus.

Kiseo je pridev neodređenog vida a kiseli je pridev određenog vida. Pridevom neodređenog vida nešto kvalifikujemo (odgovara na pitanje kakav je) a pridevom određenog vida nešto identifikujemo (odgovara na pitanje koji je). Termini su uvek određenog vida.
Kakav ti je kiseli kupus? Nije još dovoljno kiseo.

Piše se astma.

Suglasnička grupa stm čuva se u pozajmljenicama: astmatičar, astmatičarka, astmatičan.

Piše se vegetarijanac.

Od novolatinskog vegetarianarius što znači čovek koji jede samo biljnu hranu.

Piše se zbirci.

U dativu i lokativu jednine imenica kad se zadnjonepčani suglasnici k, g, h nađu ispred i zamenjuju se svojim zubnim zamenicima c, z, s. To se zove sibilarizacija: ruka-ruci, reka-reci, trka-trci, buka-buci, daska-dasci, ljuska-ljusci, drška-dršci, ljuljaška-ljuljašci, četvorka-četvorci.

Piše se deprecijacija.

Deprecijacija (novca), deprecirati, pogrešno je depresijacija, depresirati.
Isto i aprecijacija a ne apresijacija.

Piše se i jedno i drugo.

Osobinu možemo izraziti i instrumentalom sa predlogom sa (brod sa jedrima)
i akuzativom sa predlogom na (brod na jedra).

Piše se kraljičin.

Kod imenica na ica prisvojni pridev se završava na ičin: kraljičin, caričin, kuvaričin, izdajičin, advokatičin ali da bi se izbeglo udvajanje sloga či: devijčicin, spremačicin, prodavačicin, pevačicin.
Egon Fekete kaže da se osim kraljičin i drugaričin danas upotrebljavaju i kraljicin i drugaricin.

Piše se vladičin.

Kod imenica vladika, devojka i majka k se menja u č (po prvoj palatalizaciji) pa imamo: vladičin, devojčin i majčin (ali majkin kad znači bakin sa drugačijim akcentom).