Piše se završeci.

T se gubi ispred c jer se nalazi u prvom delu njegove artikulacije:
završetak-završetka-završetku-završetak-završetku-završetkom-završetku u jednini i
završeci-završetaka-završecima-završetke-završeci-završecima-završecima u množini.

Piše se jurisdikcija.

Ne dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti u rečima stranog porekla sa prefiksom juris. 

Piše se adhezija.

Postoje reči stranog porekla kod kojih ne dolazi do jednačenja po zvučnosti. Takve su reči sa prefiksom ad: adstrat, adhezivan, adherent, adherentan, adherencija, adhortacija. 

Piše se jedan dobar čovek.

Uz jedan i neki ide pridev neodređenog vida.

Piše se povoca.

Suglasnik d gubi se ispred c kad se posle gubljenja nepostojanog a nađe ispred njega:
povodac-povoca-povocu-povodac-povoče-povocem-povocu u jednini i
povoci-povodaca-povocima-povoce-povoci-povocima-povocima u množini.

Piše se kiseli kupus.

Kiseo je pridev neodređenog vida a kiseli je pridev određenog vida. Pridevom neodređenog vida nešto kvalifikujemo (odgovara na pitanje kakav je) a pridevom određenog vida nešto identifikujemo (odgovara na pitanje koji je). Termini su uvek određenog vida.
Kakav ti je kiseli kupus? Nije još dovoljno kiseo.

Piše se astma.

Suglasnička grupa stm čuva se u pozajmljenicama: astmatičar, astmatičarka, astmatičan.

Piše se vegetarijanac.

Od novolatinskog vegetarianarius što znači čovek koji jede samo biljnu hranu.

Piše se zbirci.

U dativu i lokativu jednine imenica kad se zadnjonepčani suglasnici k, g, h nađu ispred i zamenjuju se svojim zubnim zamenicima c, z, s. To se zove sibilarizacija: ruka-ruci, reka-reci, trka-trci, buka-buci, daska-dasci, ljuska-ljusci, drška-dršci, ljuljaška-ljuljašci, četvorka-četvorci.

Piše se deprecijacija.

Deprecijacija (novca), deprecirati, pogrešno je depresijacija, depresirati.
Isto i aprecijacija a ne apresijacija.