Piše se srčani zalistak.
Tkivo u vidu lista koje zatvara neki otvor u organizmu naziva se zalistak: grleni zalistak ili srčani zalistak. Zalistak je takođe i listić na lisnoj dršci, zaperak, kao i pljosnata morska riba, list. T iz nominativa jednine gubi se u svim oblicima reči osim u genitivu množine pa imamo: oštećenje srčanog zaliska, na srčanom zalisku ili srčani zalisci ali hirurgija srčanih zalistaka.
Zalizak je deo kose i brade koji se spušta od obraza ispred uva, zuluf ili ćelavi i neobrasli deo na obe strane čela koji zalazi u kosu ili zalizani, začešljani uvojak kose.
Ni u njegovoj promeni po padežima nema t, pa je većina oblika ista kao i oblici imenice zalistak: zaliska, zalisku, zaliskom, zalisci i sl. Genitiv množine glasi zalizaka: opadanje kose dovodi do pojave zalizaka.
Piše se tuniska.
Stanovnici Tunisa su Tunišani, Tunišanin i Tunišanka.
Pridev je tuniski-tuniska-tunisko: Beograd je dobio Tunisku ulicu.
Raniji naziv je bio Tunizija, od francuskog Tunisie, pa su etnici Tunižanin i Tunižanka izvedeni iz njega. Od sticanja nezavisnosti stanovnici Tunisa svoju zemlju zovu Tunis pa su etnici izvedeni iz tog naziva Tunišanin i Tunišanka.
Piše se i jedno i drugo.
Od latinskog aquae ductus, aqua voda i ducere voditi, vod, akvadukt ili akvedukt je zidani kanal, u vidu mosta, za dovod vode za piće; stari rimski vodovod.
Rečnik SANU i jednotomni Rečnik Matice srpske imaju samo odrednicu akvadukt, dok Veliki rečnik stranih reči I. Klajna i M. Šipke i Pravopisni rečnik M. Šipke imaju samo odrednicu akvedukt, dok uz akvadukt stoji da je nepravilno. Šestotomni Rečnik Matice srpske daje obe odrednice kao ravnopravne akvadukt=akvedukt.
Piše se i jedno i drugo.
Skamenjeni akuzativ (hiljadu) oblik je akuzativa u kome se upotrebljava brojna imenica hiljada u konstrukcijama sa nazivima mernih jedinica: Hiljadu dinara će biti dovoljno. Ovaj nepromenljivi oblik se upotrebljava i u sastavu višečlanih brojeva: hiljadu sto, hiljadu dvesta deset, hiljadu devetsto devedeset treća i sl.
Broj hiljada u konstrukciji sa kongruentnim atributom ponaša se kao imenica ženskog roda: Jedna hiljada će biti dovoljna.
Isto važi i za skamenjene akuzative stotinu i milijardu i brojne imenice stotina i milijarda.
Piše se i jedno i drugo.
Stanovnici Australije su Australijanci, Australijanac i Australijanka i Australci, Australac i Australka.
Prisvojni pridev je australijski i australski,
Malo drugačije mišljenje možete čuti u emisiji Put u reči, autora Vlade Đukanovića, od 33. do 39. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3508729/put-u-reci.html
Piše se rajf.
Od nemačkog Reif, čvrsti, često ukrasni kotur koji se stavlja na glavu da bi sprečio padanje kose na lice, zove se rajf.
Odrednica rajf se nalazi u Velikom rečniku stranih reči I. Klajna i M. Šipke.
U Pravopisu postoji lično ime Raif koje se piše bez j, ali zajednička imenica rajf piše se sa j: Raif Dizdarević ne nosi rajf.
Piše se termonuklearna.
Prefiksoid termo- (od grčkog thermos što znači vruć, topao) piše se spojeno kad označava da je ono što je iskazano drugim delom složenice u vezi sa toplotom, odnosno toplotnom energijom, temperaturom ili grejanjem: termonuklearna (reakcija ili bomba), termoakumulaciona (peć), termoelektrana, termodinamika, termoizolacija, termolabilan, termolokator, termootpornik, termostat, termofor i sl.
Ali termo-košulja i termo-čarape se pišu polusloženički, sa crticom.
Piše se o njihovoj upotrebi.
Rečnik SANU, šestotomni rečnik Matice srpske i Normativna gramatika srpskog jezika upotrebu prideva isti, ista, isto u ulozi zamenice smatraju varvarizmom (prema nemačkom derselbe) i odlikom administrativnog stila. U ostalim funkcionalnim stilovima takva upotreba nije prihvatljiva: umesto *Zakon o izgledu grba, zastave i himne i upotrebi istih, treba Zakon o izgledu grba, zastave i himne i njihovoj upotrebi.
Piše se meni to nije problem.
Konstrukcija nemam problem s tim je bukvalni prevod engleskog I don't have a problem with that. Međutim, u srpskom jeziku glagoli imati i nemati (u prezentu) u egzistencijalnom značenju, značenju postojanja, upotrebljavaju se bezlično, u 3. licu jednine (ima, nema): Ima li problema? Nema problema.
U ovakvoj konstrukciji imenica je u genitivu (problema).
Kad je rečenica potvrdna, za brojive imenice u jednini, upotrebljava se nominativ: Ima jedan problem.
U ovakvoj bezličnoj upotrebi kad se označava neko subjektivno osećanje subjekat je u dativu: Meni to nije problem.
Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.
Abolirati ne znači osloboditi nekoga.
Abolicija (od latinskog abolitio, abolere) je obustava, prekidanje krivičnog ili kakvog drugog postupka bez ikakvih posledica po okrivljenog, a oslobađajuća presuda se donosi ako se za nekoga u krivičnom postupku dokaže da nije kriv.
