Piše se Tokija.
Od tradicionalnog japanskog Tokyo transkripcijom bismo dobili Tokjo ali se zbog ukorenjene navike zadržava oblik Tokio-Tokija-Tokiju-Tokio-Tokiom-Tokiju.
J se piše između i na prvom mestu i a i u na drugom, a ne piše se između i i o.
Pridev je tokijski.
Piše se četiriju.
U savremenom jeziku broj četiri je uglavnom nepromenljiv. Javlja se samo u obliki genitiva i dativa (instrumentala i lokativa).
U genitivu glasi četiriju a u dativu četirima i četirma.
Piše se i jedno i drugo.
Ali je bolje dugodnevica (bez n).
Piše se kalodont.
Od grčkog kalos što znači lep i odontos što znači zub dobili smo kalodont.
Piše se recenzent.
Od latinskog recensens što znači ocenjivač, prikazivač, kritičar.
Piše se supkultura.
Zvučno b ispred bezvučnog k prešlo je u svoj bezvučni par p jednačeći se sa njim po zvučnosti.
Piše se seku.
Treće lice množine od glagola seći glasi oni seku: ja sečem, ti sečeš, on seče, mi sečemo, vi sečete, oni seku.
Imenica seča (sečenje, obaranje, rušenje šume ili pokolj, krvoproliće) u akuzativu jednine glasi seču: Dahije su organizovale Seču knezova.
Piše se slici.
Dativ i lokativ jednine imenice slika glase slici: vidi se na slici.
Ova promena se zove sibilarizacija (k se menja u c ispred i).
Piše se plići.
Komparativ od prideva plitak glasi plići, a superlativ najplići.
Piše se i jedno i drugo.
Prilog našta ili našto koji znači radi čega, čemu, piše se spojeno: Našto to, i čemu?
Predlog na i zamenica šta pišu se rastavljeno: na šta ovo liči.
