Piše se dosije.

Običnije je od ispravnijeg dosje, od francuskog dossier.
Množina glasi dosijei.

Piše se napišite u svesku.

Uz imperativ glagola napisati, kao i pisati, zapisati, prepisati i slično, upotrebljava se mesni akuzativ. Imenicom u akuzativu saopštavamo o mestu završetka radnje.

Piše se u pitanju.

Izraz u pitanju piše se rastavljeno.
Biti u pitanju znači radi se o nečemu: kad je ljubav u pitanju najvažnije je poverenje.
Dovesti nekoga u pitanje znači dovesti nekoga u nesigurnost i razmatranjem nečije stručne vrednosti, rada ili javne funkcije izraziti jaku sumnju u nečiju vrednost i podobnost za ono što radi.

Piše se pitajte.

Imperativ od glagola pitati glasi: pitaj-pitajmo-pitajte.
Nastavci za lica pišu se spojeno sa glagolima.

Piše se zgoreg.

Prilog zgoreg(a) koji se obično koristi u izrazu nije zgoreg što znači nije loše, ne bi bilo loše, ne bi smetalo, bilo bi korisno, piše se spojeno: nije zgoreg da pokušaš.
Ali, ići s goreg na (još) gore, kad je gore komparativ od prideva zao ili loš.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica korzo može se menjati kao korzo-korza-korzu i kao korzo-korzoa-korzou.
Pravopis dozvoljava i jednu i drugu promenu ali preporučuje korzo-korzoa-korzou kao običnije.
Od italijanskog corso i nemačkog Korso, imenica korzo označava ulicu kojom se šeta, obično uveče, večernje šetalište.

Piše se i jedno i drugo.

Radni glagolski pridev od glagola penjati glasi penjao-penjala-penjalo-penjali-penjale-penjala, a radni glagolski pridev od glagola peti glasi peo-pela-pelo-peli-pele-pela.
Oba glagola imaju isto značenje, sinonimi su.
Izraz penjati se nekome na glavu znači biti dosadan, nepodnošljiv.

Piše se potpoglavlje.

Svako podp daje potp po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti.
Zvučno d, ispred bezvučnog p, prelazi u svoj bezvučni par t i dobijamo potpoglavlje.
To je izdvojeni deo poglavlja u knjizi.

Piše se potpitanje.

Svako podp- prelazi u potp- po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti.
Zvučno d, iz prefiksa pod, ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t i dobijamo potpitanje. To je ono pitanje koje dolazi za glavnim i odnosi se na neku pojedinost.

Piše se vaza.

Od nemačkog Vase, francuskog vase, i latinskog vas, posuda dekorativne izrade koji služi za cveće, voće i kao ukras, zove se vaza.