Piše se ne znajući.

Iako glagolski prilog sadašnji nije lični glagolski oblik, odrična rečca ne piše se odvojeno od njega.

Piše se nemam.

Ovo je izuzetak od pravila o rastavljenom pisanju rečce ne od glagola. Odrična rečca ne je srasla sa glagolom imati. Od ne imam dobili smo nemam, nemaš, nema, nemamo, nemate, nemaju.

Piše se nemojte.

Ovo je izuzetak od pravila o rastavljenom pisanju rečce ne od glagola.

Piše se nemojmo.

Ovo je izuzetak od pravila o rastavljenom pisanju rečce ne od glagola.

Piše se ne vidim.

Ne se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne vidim, ne vidiš, ne vidi, ne vidimo, ne vidite, ne vide.

Piše se ne treba.

Ne se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom obliku.

Piše se ne može.

Ne se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne mogu, ne možeš, ne može, ne možemo, ne možete, ne mogu.
Poslovica koga nema bez njega se može znači niko nije takav da se bez njega ne bi moglo; niko nije nezamenljiv.

Piše se ne bih.

Odrična rečca ne i potvrdna rečca da (i sa upitnom rečcom li) uvek se pišu odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne bih, ne bi, ne bismo, ne biste i da bih, da bi, da bismo, da biste, da li bih, da li bi, da li bismo, da li biste.  

Piše se ne dam.

Ne se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom obliku.

Piše se nazoviumetnik.

Nazovi se uvek piše spojeno.