Piše se i neću.

Ako se ni nađe neposredno ispred negacije (ne, nisam,neću, nemam, nemoj) zamenjuje se sa i: On to i ne pominje.

Piše se kad(a) će.

Kad(a) je prilog kojim pitamo za vreme, a će je enklitički oblik za treće lice prezenta glagola hteti. Ne mogu se pisati sastavljeno ali se mogu tako izgovarati u razgovornom jeziku.

Piše se i jedno i drugo.

U promeni Gradac, Gradca, Gradcu, ne dolazi do uprošćavanja suglasničke grupe ni do jednačenja po zvučnosti jer bi se tako dobijeni oblici izjednačili sa promenom austrijskog grada Graca: Grac, Graca, Gracu. Gradca kad se odnosi na Gradac, a Graca kad se odnosi na Grac.

Piše se i jedno i drugo.

Dobrodošli piše se sastavljeno kad je pridev koji znači potreban, koristan, koji je došao u pravi čas: Svi predlozi su dobrodošli.
Dobro došli rastavljeno kao pozdrav pri dolasku, uzvik dobrodošlice: Dobro došli! Bolje vas našli.

Piše se diskrepancija.

Od latinskog discrepantia što znači nesaglasnost, neslaganje, neskladnost, razilaženje u mišljenju.

Piše se i jedno i drugo.

Italijansko ciao tradicionalno se izgovara čao ali kod nas je uobičajeno ćao. 

Piše se apropo.

Od francuskog a propos što znači kada je o tome reč, povodom, što se tiče. Pravopis propisuje da se piše jedna reč.

Piše se septembar.

Od latinskog september što znači sedmi mesec (po rimskom kalendaru kome je prvi mesec mart). Stari slovenski naziv je rujan. Ime je dobio po rici, rikanju (rjuju) jelena koji se tada pare.

Piše se čekajući.

Glagolski prilog sadašnji uvek se završava na ći i uvek je jedna reč: tresući, orući, pišući, brinući, čujući, kujući, pevajući, videći, držeći, crtajući, noseći, idući.

Piše se ići ćemo.

Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno:ja ću ići i  ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.