Piše se i jedno i drugo.

Od francuskog cable i engleskog cable: kabel-kabela-kabelu-kabel-kabelom-kabelu ili kabl-kabla-kablu-kabl-kablom-kablu. U Pravopisu nema kabal.

Piše se ispoštovati.

Ni Pravopis ni Rečnik Matice srpske nemaju ovaj glagol ali on je napravljen po svim pravilima tvorbe reči. Od prefiksa iz i nesvršenog glagola poštovati dobili smo svršeni glagol ispoštovati (sa jednačenjem po zvučnosti iz+p=isp). Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica kaže da nema razloga da se smatra neispravnim. Ko ne želi da ga koristi može ga zameniti sa ispuniti ili održati.

Piše se majica.

J se ne piše između a i i  osim kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu: događaji, običaji, smiraji, slučaji, krajina, gajiti, Majin, Pajin, Rajin, Gajin, Vlajin, izdajica, kalajisati.
Genitiv množine je majica: nekoliko, puno, mnogo, deset majica.

Piše se oktobar.

Od latinskog october vinski mesec. Octo znači osam (osmi mesec kod Rimljana).
Stari slovenski naziv je listopad po lišću koje tada opada.
Imena meseci pišu se malim slovom.
Velikim slovom piše se Oktobar samo kad se misli na skraćeni naziv istorijskog događaja: Oktobarska revolucija.

Piše se i jedno i drugo.

Sve spojeno malim slovima kao internet-adresa www.kakosepise.com a u svim ostalim slučajevima odvojeno kako se piše.

Piše se o tom pitanju.

Po tom pitanju je konferencijaški izraz. Predlog o sa lokativom ukazuje na predmet govora, saopštavanja, pisanja. Govoriti i pisati može se o nekome ili nečemu (pitanju), a nikako se ne može govoriti po nekome ili nečemu.

Piše se decembar.

Od latinskog decem što znači deset dobili smo decembar deseti mesec u godini jer su stari Rimljani brojali mesece od marta.
Stari slovenski naziv bio je prosinac. Tada sunce posle zimskog solsticija počinje da prosinjuje.

Piše se i neću.

Ako se ni nađe neposredno ispred negacije (ne, nisam,neću, nemam, nemoj) zamenjuje se sa i: On to i ne pominje.

Piše se kad(a) će.

Kad(a) je prilog kojim pitamo za vreme, a će je enklitički oblik za treće lice prezenta glagola hteti. Ne mogu se pisati sastavljeno ali se mogu tako izgovarati u razgovornom jeziku.

Piše se i jedno i drugo.

U promeni Gradac, Gradca, Gradcu, ne dolazi do uprošćavanja suglasničke grupe ni do jednačenja po zvučnosti jer bi se tako dobijeni oblici izjednačili sa promenom austrijskog grada Graca: Grac, Graca, Gracu. Gradca kad se odnosi na Gradac, a Graca kad se odnosi na Grac.