Piše se i jedno i drugo.

Blesak, bleskati (se), blesnuti, bleštati, bleštav, bleštavost, bleštavilo je ekavski. Bljesak i blijesak, bljeskati (se) i blijeskati (se), bljesnuti, blještati i bliještati je ijekavski.

Piše se bar-kod.

Reči stranog porekla koje se pišu sa crticom su: biznis-klasa, bul-terijer, vakuum-pakovanje, grejs-period, djutifri-šop, kol-centar, medija-centar, pripejd-dopuna, ski-lift, trim-staza, šeri-brendi, fri-šop, džambo-džet, flopi-disk, hard-disk, slajd-šou, rijaliti-šou, onlajn-trgovina, onlajn-seminar, ofšor-firma, panel-diskusija, pres-konferencija, tur-operator, patent-olovka, džet-set, šuko-utikač i dr.

Piše se neizvodljivo.

Ne se piše spojeno sa pridevima: neizvodiv, neizvodljiv, neizvediv i neizvedljiv.

Piše se i jedno i drugo.

Izmenljiv i izmenjiv, izmenljivost i izmenjivost.

Piše se i dalje.

Skraćeno i d.
I tako dalje skraćeno itd. Oba pri nabrajanju.
I je proklitika, reč koja nema svoj akcenat nego čini akcenatsku celinu sa rečju iza sebe. Ako ta reč ima silazni akcenat (dalje) proklitika ga može prevući na sebe. Objedinjeni izgovor i dalje sa akcentom na i još ne znači da se radi o složenici. Značenje novog spoja mora biti makar malo izmenjeno. Iako se izgovara kao akcenatska celina piše se rastavljeno.

Piše se i te kako.

I te služe za isticanje. Pišu se odvojeno od zamenice u izrazima: i te kakav, i te kakva, i te kakvo, i te koliki, i te kolika, i te koliko.

Piše se gumno.

To je mesto na kome se mlati ili vrše žito. Narodni izraz za Kumovu slamu je Kumovo gumno.

Piše se i jedno i drugo.

Oba priloga znače do ovog mesta.

Piše se nezavisan.

Od glagola zavisiti: nezavisan, nezavisna, nezavisno, nezavisni, nezavisne, nezavisna. Onaj koji ne zavisi ni od koga, samostalan, slobodan.

Piše se valjda.

Valjda je nastalo od valja da i znači verovatno, možda.