Piše se nikakav.

Zamenice spojene sa ni pišu se spojeno u padežima bez predloga: nije nikakav problem.
Predlog razdvaja odrične zamenice na sastavnice: ni od kakvog, ni u kakvom, ni sa kakvim, ni o kakvom.

Od ovoga treba razlikovati slučaj upotrebe odnosno-upitne zamenice kakav i veznika ni: ne znam ni kakav je ni koliki je problem.

Piše se ludače.

Vokativ od imenice ludak glasi ludače. Zadnjonepčano k, ispred nastavka za vokativ e, prelazi u svoj prednjonepčani par č, po pravilu o prvoj palatalizaciji.
Ludaku se sreće u govornom jeziku ali nije deo standarda.

Piše se kik-boks.

Kik-boks se piše sa crticom, kao i kik-bokser.

Piše se dosije.

Običnije je od ispravnijeg dosje, od francuskog dossier.
Množina glasi dosijei.

Piše se napišite u svesku.

Uz imperativ glagola napisati, kao i pisati, zapisati, prepisati i slično, upotrebljava se mesni akuzativ. Imenicom u akuzativu saopštavamo o mestu završetka radnje.

Piše se u pitanju.

Izraz u pitanju piše se rastavljeno.
Biti u pitanju znači radi se o nečemu: kad je ljubav u pitanju najvažnije je poverenje.
Dovesti nekoga u pitanje znači dovesti nekoga u nesigurnost i razmatranjem nečije stručne vrednosti, rada ili javne funkcije izraziti jaku sumnju u nečiju vrednost i podobnost za ono što radi.

Piše se pitajte.

Imperativ od glagola pitati glasi: pitaj-pitajmo-pitajte.
Nastavci za lica pišu se spojeno sa glagolima.

Piše se zgoreg.

Prilog zgoreg(a) koji se obično koristi u izrazu nije zgoreg što znači nije loše, ne bi bilo loše, ne bi smetalo, bilo bi korisno, piše se spojeno: nije zgoreg da pokušaš.
Ali, ići s goreg na (još) gore, kad je gore komparativ od prideva zao ili loš.

Piše se i jedno i drugo.

Imenica korzo može se menjati kao korzo-korza-korzu i kao korzo-korzoa-korzou.
Pravopis dozvoljava i jednu i drugu promenu ali preporučuje korzo-korzoa-korzou kao običnije.
Od italijanskog corso i nemačkog Korso, imenica korzo označava ulicu kojom se šeta, obično uveče, večernje šetalište.

Piše se i jedno i drugo.

Radni glagolski pridev od glagola penjati glasi penjao-penjala-penjalo-penjali-penjale-penjala, a radni glagolski pridev od glagola peti glasi peo-pela-pelo-peli-pele-pela.
Oba glagola imaju isto značenje, sinonimi su.
Izraz penjati se nekome na glavu znači biti dosadan, nepodnošljiv.