Piše se zagasitocrvena.

Prvi deo složenice zagasito- piše se spojeno i označava da boja iz drugog dela složenice prelazi u tamniju nijansu: zagasitozelen, zagasitozelena, zagasitoplav, zagasitoplava, zagasitocrven, zagasitocrvena, zagasitosmeđ, zagasitoroze.

Piše se i jedno i drugo.

U današnjem srpskom standardnom jeziku običniji je izraz kod nas: Kako se kod nas zove ovo jelo?
Posesivni genitiv sa predlogom u predstavlja gramatički arhaizam u standardnom jeziku, odnosno predstavlja knjiški oblik; odliku ličnog stila. Ponekad se sreće i u naučnim i stručnim tekstovima: U nas je sve ko u muža i žene, samo što nije briga i rad...

Piše se proći će.

U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola na -ći (proći, prići, preći, izaći, maći (se), odmaći, naći (se), snaći (se), peći, seći, leći, reći) i ispred i iza infinitiva: ja ću proći i proći ću, ti ćeš proći i proći ćeš, on će proći i proći će, mi ćemo proći i proći ćemo, vi ćete proći i proći ćete, oni će proći i proći će.

Piše se Sremski Karlovci.

Višečlana imena naseljenih mesta pišu se velikim slovima, izuzimajući pomoćne reči (veznike, predloge, članove — ako nisu na početku): Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Ruski Krstur, Banatski Karlovac, Bačka Topola, Bački Jarak, Mačvanska Mitrovica, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Veliko Gradište, Veliki Crljeni, Gornji Milanovac, Donji Milanovac, Nova Varoš, Novi Kneževac, Veliki Mokri Lug, Mali Mokri Lug, Petrovac na Mlavi, Petrovac na Moru.

Piše se Korejac.

Stanovnici Koreje su Korejci a stanovnice Korejke.
Prisvojni pridev je korejski (severnokorejski i južnokorejski).

Piše se i jedno i drugo.

Predlog nasuprot može se upotrebljavati i sa dativom (nasuprot školi) i sa genitivom (nasuprot škole).
Konstrukcija sa genitivom je ređa ali se ne može smatrati arhaičnom.

Piše se u ime kolektiva.

Pravopis je izričit da je upotreba predloga ispred u značenju u ime — pogrešna.
U Srpskom jezičkom priručniku upotreba predloga ispred u značenju u ime označena je kao osobina konferencijaškog stila.
Svi naši reprezentativni rečnici, Rečnik SANU i jednotomni i šestotomni Rečnik Matice srpske, međutim, kao jedno od značenja predloga ispred daju i zastupanje, predstavljanje, u ime, umesto; ukazuje da nešto potiče od nekoga: od strane, od.
Osim u slučajevima koji bi mogli dovesti do zabune u vezi sa tim da li se radnja dešava fizički ispred nečega ili u ime nekoga, nema nikakve prepreke da se ove dve konstrukcije (ispred kolektiva i u ime kolektiva) ravnopravno upotrebljavaju.

Piše se da ponesem.

U standardni srpski jezik ne spadaju spojevi predloga za sa infinitivom, jer predlozi mogu da stoje samo uz imenske reči — imenice, zamenice, prideve, brojeve i pojedine priloge.
Umesto za poneti trebalo bi da ponesem, koji/koju ću poneti, koji/koja se može poneti i sl.
Međutim, ovu konstrukciju ne treba progoniti iz razgovornog jezika i neformalne komunikacije (burek za poneti, kafa za poneti, hrana za poneti), jer je funkcionalno i semantički opravdana, omogućava govorniku da željenu poruku prenese brže i ekonomičnije.
Više o ovome možete poslušati u emisiji Put u reči od 7. do 15. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3048464/put-u-reci.html

Piše se i jedno i drugo.

Prostorni prilozi svugde i svud(a), kao i svagde, svukud(a), posvuda i sl. koji znače na svakom mestu, na svim stranama, u sva mesta, na sve strane, sinonimi su.
Izraz svuda poći, (ali) svojoj kući doći znači treba sve videti, upoznati i sl., ali je najlepše, najbolje kod svoje kuće.

Piše se i jedno i drugo.

Infinitiv i prezent s veznikom da su ravnopravni (Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpakog jezika): možete ući i možete da uđete.
Postoje slučajevi gde infinitiv nije moguće zameniti da-konstrukcijom, npr. u gnomskoj upotrebi: razumeti znači oprostiti (ne može *da razumem znači da oprostim) ili učiti, učiti i samo učiti (ne može *da učim, da učim i samo da učim).
Ponekad je da-konstrukcija jedina moguća: hajde da zapevamo (ne može *hajde zapevati).
A ponekad postoji razlika u značenju između ove dve konstrukcije: neću da dođem ima voljni momenat, ne želim da dođem, a neću doći je prosta negacija futura doći ću.
Ne preporučuje se nagomilavanje bilo koje od ove dve konstrukcije: zna da treba da odluči da nastavi da uči, podjednako je loše kao i zna da treba odlučiti nastaviti učiti.
O ovome možete više čuti u emisiji Put u reči od 30. do 36. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3141383/put-u-reci.html