Piše se Korejac.

Stanovnici Koreje su Korejci a stanovnice Korejke.
Prisvojni pridev je korejski (severnokorejski i južnokorejski).

Piše se i jedno i drugo.

Predlog nasuprot može se upotrebljavati i sa dativom (nasuprot školi) i sa genitivom (nasuprot škole).
Konstrukcija sa genitivom je ređa ali se ne može smatrati arhaičnom.

Piše se u ime kolektiva.

Pravopis je izričit da je upotreba predloga ispred u značenju u ime — pogrešna.
U Srpskom jezičkom priručniku upotreba predloga ispred u značenju u ime označena je kao osobina konferencijaškog stila.
Svi naši reprezentativni rečnici, Rečnik SANU i jednotomni i šestotomni Rečnik Matice srpske, međutim, kao jedno od značenja predloga ispred daju i zastupanje, predstavljanje, u ime, umesto; ukazuje da nešto potiče od nekoga: od strane, od.
Osim u slučajevima koji bi mogli dovesti do zabune u vezi sa tim da li se radnja dešava fizički ispred nečega ili u ime nekoga, nema nikakve prepreke da se ove dve konstrukcije (ispred kolektiva i u ime kolektiva) ravnopravno upotrebljavaju.

Piše se da ponesem.

U standardni srpski jezik ne spadaju spojevi predloga za sa infinitivom, jer predlozi mogu da stoje samo uz imenske reči — imenice, zamenice, prideve, brojeve i pojedine priloge.
Umesto za poneti trebalo bi da ponesem, koji/koju ću poneti, koji/koja se može poneti i sl.
Međutim, ovu konstrukciju ne treba progoniti iz razgovornog jezika i neformalne komunikacije (burek za poneti, kafa za poneti, hrana za poneti), jer je funkcionalno i semantički opravdana, omogućava govorniku da željenu poruku prenese brže i ekonomičnije.
Više o ovome možete poslušati u emisiji Put u reči od 7. do 15. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3048464/put-u-reci.html

Piše se i jedno i drugo.

Prostorni prilozi svugde i svud(a), kao i svagde, svukud(a), posvuda i sl. koji znače na svakom mestu, na svim stranama, u sva mesta, na sve strane, sinonimi su.
Izraz svuda poći, (ali) svojoj kući doći znači treba sve videti, upoznati i sl., ali je najlepše, najbolje kod svoje kuće.

Piše se i jedno i drugo.

Infinitiv i prezent s veznikom da su ravnopravni (Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpakog jezika): možete ući i možete da uđete.
Postoje slučajevi gde infinitiv nije moguće zameniti da-konstrukcijom, npr. u gnomskoj upotrebi: razumeti znači oprostiti (ne može *da razumem znači da oprostim) ili učiti, učiti i samo učiti (ne može *da učim, da učim i samo da učim).
Ponekad je da-konstrukcija jedina moguća: hajde da zapevamo (ne može *hajde zapevati).
A ponekad postoji razlika u značenju između ove dve konstrukcije: neću da dođem ima voljni momenat, ne želim da dođem, a neću doći je prosta negacija futura doći ću.
Ne preporučuje se nagomilavanje bilo koje od ove dve konstrukcije: zna da treba da odluči da nastavi da uči, podjednako je loše kao i zna da treba odlučiti nastaviti učiti.
O ovome možete više čuti u emisiji Put u reči od 30. do 36. minuta http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3141383/put-u-reci.html

Piše se u Windows-u.

Kada se strana imena pišu izvorno, bilo da su u ćiriličnom ili latiničnom tekstu, padežni nastavci se od njih odvajaju crticom: u Windows-u i u Windows-u.
U tački 195b Pravopisa doslovce stoji: Donedavno (do srpsko-hrvatskog jezičkog raskola), u tekstu pisanom latinicom, i ako se autor bio opredelio za izvorno pisanje, nastavci nisu morali biti odvajani crticom. Pri tome su ime i nastavak zadržavali svoju normalnu grafiju... i dalje u napomeni: Nakon jezičkog raspada prestali su razlozi za primenu ovog pravila u tekstovima na srpskom jeziku.
Kada su strana imena transkribovana, i u ćiriličnom i u latiničnom tekstu, padežni nastavci se pišu spojeno: u Vindousu i u Vindousu.
I izvorni (Windows) i transkribovani naziv (Vindous) pišu se velikim slovom jer se radi o nazivu proizvoda tj. zaštićenom robnom imenu.

Piše se u studiju.

J se piše između i na prvom mestu i a, e, u na drugom, a na piše se kada je o na drugom mestu: studio-studija-studiju-studio-studio-studiom-studiju: Publika je uživala na koncertu u Studiju 6 Radio Beograda.

Piše se prilagodljiv.

Iako se sufiksi -iv i -ljiv tretiraju kao varijante istog sufiksa, ipak se za ljudske karakterne osobine ili tipično ponašanje češće upotrebljava sufiks -ljiv: stidljiv, osetljiv, zajedljiv, zavidljiv, uvredljiv, zavodljiv, nestrpljiv, štedljiv, svadljiv, smrdljiv, upadljiv, uvredljiv, prilagodljiv.
Izuzetak čine imenice na -ljubiv i -rečiv koje uvek imaju -iv: miroljubiv, čovekoljubiv, koristoljubiv, druželjubiv, slatkorečiv, krasnorečiv i sl.
Sufiks -iv imaju i imenice čija se osnova završava na prednjonepčani suglasnik: neosvojiv, ranjiv, neranjiv, sanjiv, lenjiv, surevnjiv, bolećiv i sl. 
Mada ovde ima i dvojstava: zbunjiv i zbunljiv, nezamenjiv i nezamenljiv, nezadrživ i nezadržljiv i sl.

Piše se mladobosanci.

Prvi deo imenskih i pridevskih složenica mlado- piše se spojeno: mladobosanci, mladogramatičari, mladogramatičarski, mladoturci, mladoturski, mladogardejci, mladolik i sl.