Piše se i jedno i drugo.

Množina od imenice znak je znaci (znaka-znacima) i znakovi (znakova-znakovima).

Piše se i jedno i drugo.

Neodređena zamenica ponešto koja znači nešto malo, ne mnogo, nešto, piše se spojeno: znam i ja ponešto.
Kad po čuva deobno značenje, piše se odvojeno od zamenice nešto: svi su dobili po nešto.

Piše se i jedno i drugo.

Znojan je pridev koji znači onaj koji luči znoj, kroz koji se luči znoj: znojna žlezda, znojna pora.
Znojav je pridev koji znači oznojen, kome je izbio znoj, ovlažen znojem: znojavi dlanovi, znojava odeća.

Piše se pranje zuba.

Genitiv množine od imenice zub glasi zuba: pranje zuba.
Izraz naoružan do zuba znači veoma mnogo naoružan.

Piše se i jedno i drugo.

Treće lice množine prezenta od glagola sazreti glasi sazre i sazru: sazrim-sazriš-sazri-sazrimo-sazrite-sazre i sazrem-sazreš-sazre-sazremo-sazrete-sazru.
Nije deo standardnog jezika oblik sazriju: sazrijem-sazriješ-sazrije-sazrijemo-sazrijete-sazriju.

Piše se zauvek. 

Prilog zauvek koji znači za sva vremena, za svagda; trajno, stalno, piše se spojeno: ostani zauvek mlad. 

Piše se zapravo.

Rečca zapravo koja znači upravo, naime, baš, piše se spojeno: ponovo je izašao, zapravo pobegao.
Predlog za i pridev pravi u srednjem rodu (pravo) piše se rastavljeno: raspitao se za pravo stanje stvari.
Predlog za i imenica pravo pišu se rastavljeno: odlučio se za pravo.

Piše se začas.

Prilog začas koji znači vrlo brzo, odjednom; na trenutak, na časak, zamalo, piše se spojeno: začas nestade; stani začas.
Predlog za i imenica čas pišu se rastavljeno: spremila se za čas.

Piše se zanavek.

Prilog zanavek koji znači za večita vremena, zauvek, večito piše se spojeno: zanavek ću te pamtiti.

Piše se amfora.

Od latinskog amphora (grčki amphoreus) što znači ispupčen glineni ćup ili antička mera za tečnost.