Piše se ne ume.

Odrična rečca ne piše se odvojeno od glagola: ne umem, ne umeš, ne ume, ne umemo, ne umete, ne umeju.

Piše se od početka.

Veza predloga od i imenice početak piše se rastavljeno: od početka.
Spojeno otpočetka je genitiv jednine od imenice otpočetak koja znači početni deo, početak.
Izraz od početka do kraja znači sve bez izuzetka.

Piše se posetnica.

Grafički oblikovan listić sa imenom i prezimenom, brojem telefona, adresom i zanimanjem je posetnica, ijekavski posjetnica. Dolazi od reči poseta kao što vizitkarta dolazi od engleskog visit što znači poseta.

Piše se kakaoa.

Iako Rečnik SANU i Rečnik Matice srpske daju oba oblika u Pravopisu i u Normativnoj gramatici je samo kakao-kakaoa-kakaou.

Piše se odjednom.

Prilog odjednom koji znači u isti mah, istovremeno; iznenada, neočekivano, piše se spojeno: odjednom sam sve shvatio.

Piše se o tom potom ili o tom — potom.

Izraz koji znači o tom ne treba govoriti sada, nego kad bude vreme, kasnije, piše se rastavljeno (čita se òtōm pòtōm, sa prenetim akcentom) ili sa crtom ako se želi istaći drugi deo.

Piše se trpjela.

Radni glagolski pridev od glagola trpjeti glasi trpio-trpjela-trpjelo u jednini i trpjeli-trpjele-trpjela u množini.
I se javlja samo u muškom rodu jednine ispred o koje je dobijeno od l na kraju sloga. U ženskom i srednjem rodu kao i u sva tri roda u množini l nije prešlo u o jer nije bilo na kraju sloga pa nema ni promene e u i.

Piše se Prokupčanin.

Stanovnik Prokuplja je Prokupčanin, a stanovnica Prokupčanka.
Pridev je prokupački.

Piše se cjelokupno.

Ekavskom kratkom e od jata odgovara ijekavsko je: cjelokupan-cjelokupna-cjelokupno-cjelokupni-cjelokupne-cjelokupna.

Piše se i jedno i drugo.

Od turskog komşu što znači onaj koji stanuje u susedstvu, sused, dobili smo komšija i komšinica (dobijeno ispadanjem j između dva i i sažimanjem od komšijinica), komšinka i komšika.
Pridev je komšijski (j iz osnove se čuva ispred nastavka ski).