Piše se treba da.

Kada je glagol trebati nepotpunog značenja upotrebljava se bezlično (samo u obliku trećeg lica jednine bez obzira u kome licu i broju je glagol koji ga dopunjava). On tada znači potrebno je, nužno je, valja. Složeni predikat ima oblik treba+da+prezent.
U prezentu: treba da radim, treba da radiš, treba da radi, treba da radimo, treba da radite, treba da rade.
U perfektu: trebalo je da radim, trebalo je da radiš, trebalo je da rade, trebalo je da radimo, trebalo je da radite, trebalo je da rade.
Moguć je i oblik treba+infinitiv ako iskaz ima opšti karakter: treba raditi, treba učiti, treba se truditi.

Kad glagol trebati znači biti potreban ima oblike za sva tri lica i jednine i množine: trebam ti, trebaš mi, treba mi, trebamo ti, trebate mi, trebaju mi u prezentu, trebao sam ti, trebao si mi, trebao mi je, trebali smo ti, trebali ste nam, trebali su nam. 

Piše se ja bih.

Ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva: ja bih bio, ti bi bio, on bi bio, mi bismo bili, vi biste bili, oni bi bili. 

Piše se hemijska. 

J na kraju osnove se čuva ispred nastavaka za oblik i za tvorbu reči. hemija, hemijski.

Piše se dobio.

Između i i o na kraju radnog glagolskog prideva ne piše se j iako se čuje u govoru: bio, radio, zaljubio, poljubio, dobio, izgubio.

Piše se Novi Sad. 

Imena sela, gradova, zemalja, država i kontinenata koja su sastavljena od više reči pišu se velikim slovom svake reči osim veznika i predloga ako nisu na početku reči: Južna Amerika, Severna Amerika, Republika Srbija, Republika Srpska, Crna Gora, Republika Irak, Islamska Republika Iran, Sjedinjene Američke Države, Narodna Republika Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Savezna Republika Nemačka, Kuala Lumpur, La Paz, Abu Dabi, Novi Pazar, Bajina Bašta, Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Bačka Palanka, Banatsko Veliko Selo, Kočino Selo, Mali Požarevac, Velika Moštanica, Han Pijesak, Dvor na Uni, Petrovac na Moru.

Piše se viši.

Komparativ od prideva visok-visoka-visoko je viši-viša-više a ne višlji-višlja-višlje ni visočiji-visočija-visočije.
Superlativ je najviši-najviša-najviše.

Piše se i jedno i drugo.

Gledalaca ako se radi o genitivu množine a gledaoca ako je u pitanju genitiv i akuzativ jednine. Nekoliko gledalaca je posmatralo usamljenog gledaoca u loži.
Imenice na lac imaju to l u nominativu jednine i genitivu množine. U svim ostalim padežima l je prešlo u o: jedan (i svi brojevi koji se završavaju sa jedan) gledalac, dva (i svi brojevi koji se završavaju sa dva) gledaoca, tri (i svi brojevi koji se završavaju sa tri) gledaoca, četiri (i svi brojevi koji se završavaju sa četiri) gledaoca a pet (i dalje) gledalaca.

Piše se slušalaca ako se radi o genitivu množine a slušaoca ako se radi o genitivu i akuzativu jednine. Čujem jednog slušaoca u grupi slušalaca.

Imenice na lac imaju l u nominativu jednine i genitivu množine. U ostalim padežima l je prešlo u o.

Piše se i jedno i drugo.

Čitalaca ako se radi o genitivu množine a čitaoca ako su u pitanju genitiv i akuzativ jednine.
Kod imenice čitalac l ne prelazi u o u nominativu jednine i genitivu množine. U svim ostalim padežima l na kraju osnove prelazi u o: čitalac-čitaoca-čitaocu-čitaoca-čitaoče-čitaocem-čitaocu u jednini i čitaoci-čitalaca-čitaocima-čitaoce-čitaoci-čitaocima-čitaocima u množini.
Vidim jednog čitaoca kako se stidljivo izdvaja iz grupe čitalaca.

Piše se izuzeci.

U nominativu množine nekih imenica gube se suglasnici t i d ispred c, č, ć, đ i dž (zato što ovi glasovi u prvom svom delu sadrže elemente glasova t i d). Takve su imenice: podaci (od podatci), gubici (od gubitci), napici (od napitci), domoroci (od domorodci), preci (od pretci), počeci (od početci), dodaci (od dodatci), dobici (od dobitci), pregraci (od pregradci), oci (od otci).
Sve ove imenice u nominativu jednine i genitivu množine imaju nepostojano a: izuzetak-izuzetaka, podatak-podataka, gubitak-gubitaka, napitak-napitaka, domorodac-domorodaca, predak-predaka, početak-početaka, dodatak-dodataka, dobitak-dobitaka, pregradak-pregradaka, otac-otaca (uz očeva).