Piše se takoreći.

Prilog i rečca takoreći koja znači moglo bi se reći, slobodnije rečeno, otprilike, piše se spojeno: on je takoreći savršen.
Kada se prva sastavnica posebno naglašava piše se odvojeno: da li je pravilno tako reći.

Piše se i jedno i drugo.

Oblik letilica nije od neknjiževnog *letiti nego je sistemski pravilna tvorba kao predilica. Oba oblika su ravnopravna a za koji ćete se odlučiti zavisi od jezičkog osećanja.
Ijekavski oblik je letjelica.

Piše se odoka.

Prilog odoka koji znači ne mereći, otprilike, nasumice, površno, piše se spojeno: pošto nemamo vagu sve merimo odoka.
Od ovoga treba razlikovati vezu predloga od i imenice oko u genitivu jednine, oka: odmakni to od oka, povredićeš se.

Piše se odmalena.

Prilog odmalena koji znači od detinjstva, od malih nogu, piše se spojeno: Odmalena pomaže u kući.
Od ovoga treba razlikovati predlog od i pridev malen (mali) u genitivu jednine, malena: Od malena grada do metropole izgradio se za jedan vek.

Piše se redovni profesor.

Za profesore univerziteta, članove akademije i sl. upotrebljava se samo određeni vid: redovni profesor, vanredni profesor, redovni član akademije, dopisni član akademije.

Piše se i jedno i drugo.

Predlog uz piše se odvojeno od ličnih zamenica: uz mene, uz tebe, uz njih, uz nas, uz vas.
Ispred zameničkih enklitika upotrebljava se duža forma predloga: uza me, uza te, uza nj, uza se.

Piše se i jedno i drugo.

Zamenice složene sa ni- pišu se spojeno u padežima bez predloga: ništa, ničega, ničemu, ničim. Ničim se nije mogao opravdati.
Ako se zamenica upotrebljava sa predlogom, on je razbija na sastavnice: ni za šta, ni od čega, ni po čemu, ni o čemu, ni za čim, ni sa čim. To se ni sa čim ne može porediti.
Predlog se ne piše ispred zamenice: za ništa, od ničega, o ničemu, za ničim, sa ničim.

Piše se nikakav.

Zamenice spojene sa ni pišu se spojeno u padežima bez predloga: nije nikakav problem.
Predlog razdvaja odrične zamenice na sastavnice: ni od kakvog, ni u kakvom, ni sa kakvim, ni o kakvom.

Od ovoga treba razlikovati slučaj upotrebe odnosno-upitne zamenice kakav i veznika ni: ne znam ni kakav je ni koliki je problem.

Piše se ludače.

Vokativ od imenice ludak glasi ludače. Zadnjonepčano k, ispred nastavka za vokativ e, prelazi u svoj prednjonepčani par č, po pravilu o prvoj palatalizaciji.
Ludaku se sreće u govornom jeziku ali nije deo standarda.

Piše se kik-boks.

Kik-boks se piše sa crticom, kao i kik-bokser.