Piše se dodaci.

Suglasničke grupe teške za izgovor se uprošćavaju. T se gubi ispred c(ts) jer c u sebi sadrži t. 

Piše se baki.

U dativu i lokativu jednine reči od milja (hipokoristika) nije izvršena sibilarizacija, alternacija k:c ispred i: deki, seki, zeki. 

Piše se deljenje.

Deljenje je glagolska imenica od glagola deliti. Deljiv je onaj koji se može deliti na manje delove. Deljivost je osobina onoga što je deljivo. Kod glagolskih imenica izvedenih od glagola sa samoglasnikom i u osnovi prezenta obavezno je jotovanje.

Piše se podšišati.

Ovo je odstupanje od jednačenja suglasnika po zvučnosti. D se ne menja ispred s i š.

Piše se odsek.

Ovo je odstupanje od jednačenja suglasnika po zvučnosti. D se ne menja ispred s i š.

Piše se prethodni.

Zvučno d ispred bezvučnog h prelazi u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti.

Piše se potceniti.

Po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti zvučno d ispred bezvučnog c prelazi u svoj bezvučni par t.

Piše se otpadak.

Po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t.

Piše se otkad.

Po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti zvučno d ispred bezvučnog k prelazi u svoj bezvučni par t.

Piše se činilac.

Kod imenice činilac l ne prelazi u o u nominativu/akuzativu jednine i genitivu množine. U svim ostalim padežima l na kraju osnove prelazi u o: činilac-činioca-činiocu-činilac-činioče-činiocem-činiocu  u jednini i činioci-činilaca-činiocima-činioce-činioci-činiocima-činiocima. Svi činioci se svode na jedan činilac.