Piše se arhitekata.

U suglasničku grupu kt u genitivu množine umetnuto je a radi lakšeg izgovora: kontakata, diskutanata, fakata, inteligenata.

Piše se i jedno i drugo.

Prilog akobogda piše se spojeno kad znači kuda, kamo.
Izraz ako bog da koji znači valjda, nadam se, piše se rastavljeno.

Piše se avgust.

Od latinskog augustus što znači uzvišeni, po rimskom imperatoru Cezaru Oktavijanu Augustu.
Stari slovenski naziv je kolovoz jer se tada kolima odvozi letina u ambare.

Piše se stjuard.

Od engleskog steward službenik brodske ili avionske kompanije koji se brine za potrebnu udobnost putnika za vreme putovanja.

Piše se vakuum.

Od latinskog vacuum što znači prazan prostor, praznina, bezvazdušni prostor.

Isto i vakuumirati, vakuumiran, vakuumski i sl.

Piše se želuci.

Suslasnik d gubi se ispred c: želudac-želuca-želucu-želudac-želuče-želucem-želucu u jednini i želuci-želudaca-želucima-želuce-želuci-želucima-želucima u množini.
U nominativu jednine i genitivu množine ima nepostojano a.

Piše se nadalje.

Prilog nadalje koji znači (i)dalje, zatim, posle toga, piše se spojeno: I nadalje mi je ostao nejasan.

Piše se i jedno i drugo.

Mlinac je mali ručni mlin za mlevenje kafe i jelo od testa u obliku pločastih komadića pečenih i začinjenih mašću. Mlinčić je deminutiv od mlin.

Piše se i jedno i drugo.

Ne postoji ni u Pravopisu ni u gramatici pravilo o redosledu kojim se nabrajaju zamenice. To je pitanje bontona i lične skromnosti. Ja u tom slučaju treba staviti na poslednje mesto.

Piše se ljudi.

Imenica čovek nema oblike množine od ove osnove, a imenica ljudi nema oblike jednine od svoje osnove (ljud). U jednini čovek-čoveka-čoveku-čoveka-čoveče-čovekom-čoveku a u množini ljudi-ljudi-ljudima-ljude-ljudi-ljudima-ljudima.