Piše se i jedno i drugo.

U pisanom obraćanju visokim crkvenim i državnim predstavnicima i u tekstovima sa verskim sadržajem piše se veliko početno slovo zamenica kao izraz poštovanja: Njeno veličanstvo kraljica Britanije, Njegova ekselencija, Njegova svetost patrijarh Pavle, Njega, Ga (kad se misli na Boga, Oca i Sina i Svetoga duha i Njegov, Njegova, Njegovo). U svim ostalim slučajevima piše se malo slovo.

Piše se ni u jednoj.

Predlog u razdvaja dva dela složene zamenice.

Piše se ni od čijeg.

Predlog od razdvaja dva dela zamenice.

Piše se ne dobijamo.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne dobijam, ne dobijaš, ne dobija, ne dobijamo, ne dobijate, ne dobijaju.

Piše se ne radi.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku: ne radim, ne radiš, ne radi, ne radimo, ne radite, ne rade.

Piše se nevažno.

Ne se piše sastavljeno sa pridevima: nevažno je ono što nije važno, nebitno, sporedno.

Piše se nerazdvojni.

Ne se piše spojeno sa pridevima: nerazdvojan, nerazdvojna, nerazdvojno, nerazdvojni, nerazdvojne, nerazdvojna.

Piše se nečist.

I kao imenica koja znači prljavština, nečistoća i kao pridev koji znači prljav, zaprljan, neopran piše se spojeno.

Piše se i jedno i drugo.

U vojnom rečniku uobičajeno je inžinjerija, inžinjerijski, inžinjerac, a u civilstvu građevinski inženjer, mašinski inženjer, rudarski inženjer, saobraćajni inženjer.

Piše se gde si.

Glagolske enklitike pišu se odvojeno: gde sam, gde si, gde je, gde smo, gde ste, gde su.