Piše se ne sumnjam.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku.

Piše se komfor.

Od engleskog comfort što znači ugodnost, udobnost. Francuski je confort.
Pridev koji znači udoban, ugodan, je komforan-komforna-komforno: komforan stan, komforna fotelja, komforno odelo.
Pridev konforman-konformna-konformno odnosi se na ono što se sa nečim slaže, podudara, istolik, prilagođen: konformna metoda. Konformizam (od latinskog conformis) je društvena (naročito politička) prilagodljivost, prihvatanje tuđeg mišljenja a konformist(a) je onaj koji se povinuje mišljenju većine.

Piše se stari Grci.

Kada se stari, drevni ili antički shvataju kao atribut a ne deo imena pišu se malim slovom: stari Iliri, antički Rimljani, antički Makedonci, drevni Goti, drevni Baski, drevne Maje.

Kada se stari shvata kao deo imena piše se velikim slovom, npr. Stari Sloveni.

Piše se socijalista.

Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju ideološko-političku, stručnu i profesionalnu ili neku drugu pripadnost: monarhista, republikanac, komunista, partizan, četnik, demokrata, radikal, liberal, naprednjak, pansloven, nadrealista, ekspresionista, učitelj, guverner, direktor, načelnik, akademik, ambasador, predsednik, kralj, patrijarh, rabin, papa, imam, nobelovac, solunac, ravnogorac, fulbrajtovac, delija, grobar.

Piše se hrišćanin.

Malim slovom pišu se nazivi koji označavaju versku, rasnu i antropološku pripadnost: pravoslavac, katolik, protestant, musliman, budista, franjevac, sunit, šiit, belac, crnac, crvenokožac, neandertalac, kromanjonac, dinarac, nordijac.

Piše se Sefard.

Imena naroda, etničkih grupa, nacionalnih manjina i stanovnika gradova, sela i oblasti pišu se velikim slovom: Srbin, Lužički Srbi, Hrvatica, Gradišćanski Hrvati, Sloveni, Stari Sloveni, Prasloveni, Južni Sloveni,  Englezi, Irkinja, Arapin, Nemici, Dalmatinac, Istranka, Bunjevac, Romi, Vlahinja, Cincari, Holanđanka, Beograđani, Novosađani, Inđijci, Apatinac, Banjalučanka, Podgoričanin, Krajišnik, Zemljanin, Marsovac, Liliputanac.

Piše se Urošem.

Instrumental jednine imenica prve vrste ima nastavke om i em. Većina imenice čija se osnova završava na š imaju nastavak em: Milošem, Radošem, kočijašem, odlikašem, košem. Imenice koje u osnovi imaju o po zakonu disimilacije u nastavku imaju em.

Piše se i jedno i drugo.

To je isti prilog sa istim značenjem jedinu razliku čini a koje se pojavljuje i nestaje u zavisnosti od reči koja sledi.

Piše se oficijelni.

Od francuskog officiel službeni, zvanični. U Pravopisu samo oficijelni a u Rečniku Matice srpske oba.

Piše se inteligentan.

Od latinskog intelligens razuman, uman, bistar.